ZAGREB - Svakog dana sa zagrebačke Autobuske stanice odlazi desetak autobusa za Nemačku i svi su puni.
Egzodus Hrvata traje i dalje. Mladi, stari, oni srednjih godina, svi odlaze. Odlaze ne samo mladi koji su tek završili školu ili fakultet već i oni koji su u Hrvatskoj već 15 do 20 godina radili. Tako smo zatekli nekoliko porodica, iz kojih odlazi majka, a u Hrvatskoj ostaju deca sa očevima. Majke suznih očiju, kojima rastanak s decom teško pada, nisu bile raspoložene za izjave. One prve odlaze da izvide situaciju i zaposle se kako bi potom povele i celu porodicu.
Bilo je i onih koji već godinama žive i rade u inostranstvu. Jedna od njih je Arijana (30) iz Kutine. Njena priča je interesantna. Ona živi u Hong Kongu, njen brat u Holandji, a sestra koju je došla da isprati, poslednjih 6 godina živi u Francuskoj. Roditelji im i dalje žive u Kutini.
"Majci i ocu je teško jer smo svi raštrkani po svetu, ali trudimo se da svaki praznik neko od nas dođe u Hrvatsku. S godinama su se već navikli, razumeju nas i znaju da napolju imamo više mogućnosti i bolju priliku za uspeh", kaže Arijana planira da se iz Hong Konga gde živi poslednje 2,5 godine vrati u Evropu. Najverojatnije će to biti Češka, gde će njen suprug Britanac dobiti premeštaj.
Arijana je Hrvatsku napustila pre 12,5 godina. Tada je završila srednju medicinsku i nije mogla da nađe mesto za stažiranje. PUpisala je engleski na Filozofskom fakultetu i odlučila da na 6 meseci ode u Englesku i radi kao dadilja. Međutim tih se 6 meseci produžilo se na kraju u čak 10 godina.
"U Engleskoj sam upoznala dečka, svog sadašnjeg supruga. Prvo smo razmišljali da se vratimo u Hrvatsku, ali zbog jezika nam je bilo jednostavnije da ostanemo u Engleskoj. Zatim je suprug dobio ponudu za posao pa smo se preselili u Hong Kong", kaže Arijana koja je u Hog Kongu rodila devojčicu, koja danas ima godinu i po.
Zbog porodice ona i suprug se žele da se vrate u Evropu. Iako će i dalje živeti svako na svom kraju Evrope, barem će kaže, svi biti na istom kontinentu.
"Sad smo svi bili zajedno i došli smo da ispratimo sestru koja se vraća u Francusku gde radili poslednjih 6 godina. Poslednji od nas Hrvatsku je napustio moj brat pre dve godine kad je otišao u Holandiju da radi na građevini. U Hrvatskoj nije mogao da nađe posao. Neko vreme je radio kao sezonac na moru, a ostatak godine nije imao posao", završila je priču Arijana.
A dok je čekao bus za Minhen, porazgovarali smo i s 33-godišnjim Varaždincem Mariom. On je "sveže" zaposlen u Nemačkoj gde je otišao pre 2,5 meseca i radi u jednoj fabrici autodelova. Kaže da je baš zadovoljan.
"Dobro mi je, firma mi plaća smeštaj i put, a ja plaćam samo hranu. Uz to za duplo manje rada zaradim dva puta više nego što sam u Hrvatskoj. Fabrika mi je udaljena svega 1,5 kilometar od mesta gde stanujem i začas sam tamo biciklom tako da nemam nekih troškova.
S druge strane u Hrvatskoj sam radio osam godina na moru na građevini i to je bilo loše. Napolju je sve uređeno, plaća se uredno staž, penziono i sve što treba. Nije kao u Hrvatskoj gde radiš neprijavljen. Uostalom i svi moji prijatelji su otišli negde u inostranstvo pa bi preporučio svima da odu jer je u Hrvatskoj sranje", kaže Mario.
Zagrepčanka Ivana je s dve ćerke od kojih jedna ide u 2., a druga u 7. razred osnovne škole, čekala polazak autobusa za Minchen gde žive poslednjih pet meseci, a suprug joj onde radi već godinu i po.
"Prvo je suprug otišao, a pre pet meseci smo se i mi preselile. Sad smo bile u Hrvatskoj na godišnjem odmoru i zvali su me iz Nemačke da mi ponude posao medicinske sestre u staračkom domu", započela je priču Ivana koja je i u Zagrebu radila kao medicinska sestra. Odlukom o preseljenju u Nemačku itekako je zadovoljna, a i devojčice su joj se, kaže, odlično uklopile u sredinu i brzo naučile jezik. Kaže da je najveći problem pri preseljenju u Nemačku, pronalazak stana.
"Premalo je stanova, a puno je ljudi pa stanodavci postavljaju određene uslove koji moraju da se zadovolje. Gledaju kakav ugovor imate na poslu, da li je posao za stalno, imate li decu. Uglavnom, mi smo jako zadovoljni tamo. Glavni cilj preseljenja bile su nam financije.
Velika je prednost što u Nemačkoj možeš da radiš koliko želiš. Tamo možeš da radiš 50, 60, 70 posto radnog vremena. I naravno puno radno vreme. Isto tako je dobro što možeš da radiš i dodatni posao koji se uz glavni posao, ne oporezuje. Takođe za glavni posao imaš pravo na plaćeni godišnji. Kako god jako smo zadovoljni, imamo puno više mogućnosti za bolju zaradu i napredak", zaključila je Ivana.
I dok u Hrvatskoj trenutno pljušte predizborna obećanja političara koji po običaju obećavaju brda i doline, stanovnici naše zemlje sve više pakiraju kofere i odlaze u potragu za boljom budućnošću preko granice.
(index.hr)