Postporođajna depresija nije retka
BEOGRAD - Postporođajna depresija nije retka kod žena kada se mogu javiti i drastične promene u ponašanju, pa i ozbiljni psihijatrijski poremećaji, ukazuju stručnjaci i apeluju na članove najuže porodice da neposredno posle porođaja obrate pažnju i pomognu mladim majkama da prevaziđu probleme.
Psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje dr Sanja Nikolić rekla je da se natalna i postnatalna depresija javlja u proseku kod 10 do 15 odsto žena, a da često promene raspoloženja i njihovi strahovi tokom trudnoće i posle porođaja mogu biti prenaglašeni i "preći" u psihijatrijski poremećaj.
"Postnatalnom depresijom računa se 12 meseci nakon porođaja kada se može javiti takva promena u ponašanju i raspoloženju žene", kazala je dr Nikolić iz Odseka za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju u Institutu za mentalno zdravlje gde se trudnice, ali i žene koje su tek rodile dete mogu javiti za pomoć.
Osvrćući se na jutrošnju tragediju u Zemunu gde je pronađeno mrtvo novorođenče, a majka uhapšena pod sumnjom za čedomorstvo, Nikolić je kazala da je moguće da se radi baš o postporođajnoj depresiji, ali da se to ne može uvek sa sigurnošću proceniti budući da nije poznato da li je osoba ranije imala psihičke tegobe.
Ona je podsetila da se i zakonski čedomorstvo drugačije sankcioniše upravo zbog smanjene uračunljivosti usled depresivnosti majke i naglasila da je značajna razlika ukoliko žena ubije starije dete.
"Najčešće postoje drugi razlozi ukoliko to žena uradi kasnije", kazala je dr Nikolić navodeći da je tada uglavnom reč o psihijatrijskim slučajevima.
Profesor socijalne patologije Aleksandar Jugović smatra da je za slučajave čedomorstva ključni okidač duboka psihička bolest.
On smatra da čedomorstvo najčešće čine osobe sa ozbiljnim psihičkim poremećajima i da se kod svakog tipa destruktivnog ponašanja prema detetu od strane majke po pravilu radi o dubokim psihijatrijskim problemima.
Prema njegovim rečima, neophodna je kontrola ponašanja takvih osoba kako od institucija u kojima se leče, tako i društva u celini, odnosno porodice. On je ipak dodao, da nije moguće sve kontrolisati.
"Institucije, centri za socijalni rad, medicinski centri psihijatrijske službe prate takve osobe. Jako je važno da i porodica bude upoznata sa karakterom i dubinom psihičke i psihijatrijske bolesti kako bi i ona mogla da se ophodi prema takvoj situaciji", kazao je dr Jugović.
"Okidač" u nekim slučajvima može biti i druge prirode-poremećeni odnosi u braku, porodici, posebno ako u istoj kući živi više generacija, ali je ključni okidač duboka duševna bolest, zaključio dr Jugović.
Doktorka Nikolić kaže da se sve veći broj žena obraća Institutu za mentalno zdravlje tražeći pomoć kada prepozna i shvati da ima problem.
Veliki broj njih, kako je dodala, ustručava se da to učini kako ne bi bile pogrešno shvaćene, okarakterisane kao loše osobe i majke.
Dr Nikolić je objasnila da se za lekarsku pomoć treba obratiti ukoliko je žena uplašena, ako je duži period tužna, bezvoljna ili ne uspeva da ostvari kontakt sa svojom bebom.
Ona je ukazala da bi najbliži članovi porodice i prijatelji trebalo da obrate pažnju na takvo ponašanje žene i sugerišu joj da se javi za pomoć psihijatru.
Prema rečima Nikolićeve, postoje velike zablude o tome da tokom trudnoće žena ne bi smela da pije lekove, naročito za smirenje i dodala da mnoga istraživanja ukazuju da je po plod daleko štetnija depresija majke nego upotreba lekova koji propisuje tim stručnjaka.
U poslednje vreme, bilo je više slučajeva ubistava dece, a prošle sedmice u Mladenovcu, 34-godišnja žena ubila je svoje trogodišnje dete.