Predsednik i vrhovni komandant Oružanih snaga Rusije Vladimir Putin podigao je gotovo čitavu vojsku u stanje borbene gotovosti. Po ocenama vojnih eksperata, ovo je najveća vojna vežba u Rusiji u poslednjih godinu i po i „važan je signal potencijalnim vojno-političkim protivnicima Rusije“.
Iznenadna provera je počela jutros u zoru i trajaće do kraja meseca. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je rekao da je cilj ovih vežbi „provera spremnosti vojske da odreaguje na eventualne krizne situacije“, na jugozapadnom strateškom pravcu.
Ruski eksperti ove manevre dovode u vezu sa rastućim međunarodnim tenzijama. Oni su, prema njihovom mišljenju, direktan odgovor na masovne vojne vežbe NATO u Istočnoj Evropi, u blizini ruskih granica.
S druge strane, Putinova odluka da mobilizuje vojsku već je izazvala nervozu kod zapadne vojne alijanse. U NATO su izrazili zabrinutost zbog ovih vežbi. U Moskvi očekuju da će iznenadne vežbe izazvati histeriju na Zapadu. Eksperti, međutim, naglašavaju da ovi manevri imaju isključivo „odbrambeni karakter“, ali i da nose jasnu poruku — svaka agresivna akcija protiv Rusije dobiće adekvatan odgovor. Danas postoji konkretna pretnja, koja direktno ugrožava bezbednost Rusije, dodaju stručnjaci.
"Intenzitet borbene obuke naše vojske raste u poslednje tri godine. To je povezano, pre svega, sa vojnim napetostima u svetu. Turska je ušla u rat u Siriji, Sjedinjene Države su nagomilale trupe na našim granicama i naš vojni vrh preduzima odgovarajuće mere“, kaže doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov.
Zamenik predsednika Komiteta za odbranu i bezbednost Saveta Federacije Franc Klincevič potvrđuje da je iznenadna provera borbene gotovosti samo odgovor na poteze Alijanse.
"Odluke varšavskog samita NATO ozbiljno su izmenile vojno-stratešku situaciju u Evropi. Rusija je prosto bila primorana da drži svoju vojsku u borbenoj gotovosti“, rekao je Klincevič, podsećajući na nedavne pokušaje diverzije na Krimu, koju su organizovale ukrajinske obaveštajne službe, a na koje Rusija nije mogla da odreaguje.
Ruski zvaničnici i eksperti takođe podsećaju da je iznenadna provera borbene gotovosti uobičajena praksa, koja se povremeno primenjuje u mnogim armijama sveta.
Glavni cilj takvih vežbi je provera borbene gotovosti jedinica, oružja i vojne tehnike, ali i njihove spremnosti na mobilizaciju.
"U Rusiji se iznenadne provere i velike vojne vežbe održavaju već nekoliko godina, otkako je Sergej Šojgu imenovan za ministra odbrane. Pre toga, ovakve provere i vežbe su se doživljavale kao senzacija, ali sada je to redovna pojava, rutinska stvar. Mislim da će rusko rukovodstvo nastaviti sa ovako velikim proverama. Time se šalje i određena poruka našim zapadnim kolegama. NATO jača aktivnosti u blizini ruskih granica, a ovakve provere pokazuju Alijansi mogućnosti i kapacitete ruskih Oružanih snaga. Znate, bolje je demonstrirati snage nego ih koristiti“, kaže za Sputnjik ruski vojni analitičar Ivan Konovalov.
Iznenadne provere borbene gotovosti aktivno su počele da se primenjuju u Oružanim snagama Rusije od 2013. godine. U ruskom Ministarstvu odbrane su više puta govorili o pozitivnom uticaju takvih vežbi na vojsku, kao i o tome da nameravaju da i dalje primenjuje tu praksu zajedno sa ostalim, ranije planiranim vežbama.
Ovog puta vojska je dignuta na noge u više ruskih regiona i obuhvata Južni, Zapadni i Centralni vojni okrug, kao i Severnu flotu i komande Vazdušno-kosmičkih snaga i Vazdušno-desantnih snaga.
U vežbe su uključene i jedinice u pograničnim područjima s Ukrajinom i baltičkim zemljama, uključujući i Krim, koji je posle pripajanja Rusiji ušao u Južni vojni okrug. Ruski ministar odbrane je rekao da je u tom okrugu u toku i aktivna priprema strateških vojnih vežbi „Kavkaz 2016“.
Šojgu je takođe naložio da se informišu vojni atašei stranih država o početku iznenadne provere borbene gotovosti ruske vojske.
(Sputnjik)