ISPOVEST RODITELJA MALE BOŽANE (6): Donirali smo njene organe da drugi roditelji ne osete našu bol
Josip i Gabrijela Mioč, roditelji Božane (6), koja je u splitskoj bolnici podlegla povredama zadobijenim nakon što ju je automobilom udario pijani vozač u Tomislavgradu, odlučili su se, uprkos velikoj tragediji koja ih je zadesila, na plemenit čin vredan svakog divljenja.
Nakon što im je saopšteno da je njihova devojčica izgubila bitku za život, doneli su najhumaniju odluku, da daruju njene organe i tako spasu druge živote.
Ova priča o najvećoj tragediji s jedne i nesebičnosti roditelja i njihovom plemenitom činu s druge strane, dirnula je sve ljude.
Božanina majka Gabrijela, iako skrhana tugom, za je ispričala da je uvek svima govorila da, ako se ne daj Bože njoj nešto desi, daruju njene organe.
I kada se suočila s gubitkom deteta, nije ni sekunde dvoumila kakvu će odluku doneti.
"U tom trenutku kao da ti Bog kaže da će tvoje dete nastaviti živeti u drugoj deci i ljudima i da će oni biti spaseni. Znali smo da je prekasno za našu Božanu, da se više ništa ne može učiniti, a njeni organi bili su zdravi.
Hteli smo pomoći drugoj deci, da njihovi roditelji nikad ne dožive najveću bol koju jedna majka i otac mogu doživeti gubitkom deteta, a koja nas sada razdire. I rekli smo „neka druga deca prežive", kaže Gabrijela, u čijem se glasu, uprkos tome što je prekjuče sahranila voljeno dete, oseća ponos dok govori.
Nekako u to vreme zazvonio je i telefon Vicka Mindoljevića, 33-godišnjeg Splićanina sa zagrebačkom adresom. Vicko od malena, od jedanaeste godine, vodi tešku bitku s dijabetesom koji mu proteklih godina doslovce izjeda organe. Četiri meseca se nalazi na vrhu liste prioriteta za transplantaciju, iščekujući poziv koji život znači. Vicku je presađena Božanina gušterača i jedan bubreg, dok je jetra otišla pacijentkinji u ranim tridesetima koja godinama boluje od ciroze.
Od složene dvostruke transplantacije Vicko se uspešno oporavlja. Dobro zna odakle dolaze organi koji će mu pružiti šansu za život."Verujte, nije mi svejedno", govori Vicko. Kaže da ne zna kako da zahvali Božaninim roditeljima.
"Voleo bih da ih upoznam, da kažem jedno veliko hvala. Znam da su napravili nešto čudesno. Verujem da im sada nije lako. Neka znaju da ću im uvek biti zahvalan", kaže 33-godišnji Vicko.
Već više od godinu dana bio je svestan da će morati da ide na transplantaciju. Vremenom se stanje samo pogoršavalo i lekari nisu mogli da učine ništa nego da ga pomere na sam vrh liste. Mesecima, sve do strašne Božanine nesreće, nije bilo adekvatnog donora. Vicku je teško, jer zna kakva je bol u srcima Božaninih roditelja i zna da ništa što može reći ne može da ublaži njihovu patnju. Ali, zahvalnost se oseća u svakoj njegovoj reči.
Pacijentkinja koja je dobila Božaninu jetru takođe se uspešno oporavlja. Bila je to, kako kaže doktor Stipislav Jadrijević, koji je bio na čelu jednog od dva tima, vrlo složena i zahtevna operacija.
Josip i Gabrijela imaju još tri devojčice, a Gabrijela je trudna peti put i nosi devojčicu. Ističe da će, kada rodi, bebi dati ime Božana. Inače, mala Božana trebalo je da sledeće nedelje pođe u prvi razred.
(Avaz, Foto: Printscreen FB Tomislavcity.com)