OPASNOST: Jači zemljotres sravnio bi Srbiju

Shutterstock

Naša država nalazi se na neslavnom 68. mestu i označena je kao zemlja visokog rizika u slučaju zemljotresa i poplava. Infrastruktura nam nije prema standardima koji važe u svetu jer se često gradilo mimo seizmoloških propisa

Ukoliko bi Srbiju pogodio malo jači zemljotres, posledice bi bile katastrofalne zato što nam nedostaju dobra infrastruktura i logistika. To je pokazao Svetski izveštaj o riziku koji je objavilo udruženje Razvoj pomaže.

Na objavljenoj karti rizika naša država je ofarbana srednje jakom nijansom roze boje. Reč je o riziku od prirodnih katastrofa koji u velikoj meri zavisi od igre prirode, ali u obzir se uzimaju i državna politika i njene posledice: kakva je infrastruktura, da li su građevine trošne i padaju i pri lakšem potresu, kako se reaguje u slučaju prirodne katastrofe...

Najgori u okruženju

Srbija se po tim pitanjima nije proslavila i izdvojena je kao zemlja koja je zbog loše pripremljenosti prebačena u kategoriju veće ugroženosti - iz klase srednjeg u klasu visokog rizika. Od 171 zemlje za koju su prikupljeni podaci, Srbija je na 68. mestu. Od država regiona gore stoji jedino Albanija (40).

Izuzetno smo loše pozicionirani kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi, pa su tako sigurni putevi, železnica, aerodromi i luke ocenjeni sa tek 20 od mogućih 100 odsto. Logistika - efikasnost carine i graničnih prelaza, te kvalitet transportne infrastrukture - ocenjeni su sa 44,1 odsto.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije nije iznenađen ovim podacima. On se, kaže, plaši da se srpski infrastukturni objekti - mostovi, tuneli, zgrade, putevi - ne grade uvek po svim seizmološkim propisima, što bi u slučaju veće prirodne katastrofe moglo skupo da košta.

(Ne)propisna gradnja

- Ako posao rade proverene firme sa iskustvom, onda se propisi tokom gradnje poštuju. Međutim, bojim se da privatni investitori, koji samo gledaju da uštede na materijalu, te propise možda uvek ne poštuju. Mostovi, posebno oni manji, veoma su problematični i materijali koji se ugrađuju nisu uvek po propisima. Dakle, trebalo bi proveriti sve puteve i mostove i reći narodu da li su bezbedni. Dalje, veliki znak pitanja su i zgrade, te tako mislim da će veliki broj stambenih objekata, ako dođe do jačeg potresa, imati ne samo urušavanje nego i znatno veće probleme. Zgrade su neretko zidane jedna do druge, problematična je i nadogradnja... Ne daj bože da dođe do većeg potresa, imali bismo veliku katastrofu - upozorava Rodić i dodaje da bi država mogla da izvrši reviziju infrastrukture.

Republički seizmološki zavod
UBIĆE NAS NEPOŠTOVANJE PROPISA

Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda objašnjava da u Srbiji postoji visok nivo ugroženosti od potresa, a najugroženija je centralna Srbija, i to svilajnačka, trstenička, rudnička, lazarevačka i kopaonička oblast. Ipak, o katastrofičnim prognozama, kaže on, teško je govoriti jer sve zavisi od toga gde će se potres dogoditi.
- Na primer, zemljotres koji je svojevremeno pogodio Mionicu bio je jači nego onaj u Kraljevu 2010, ali nije bilo velike štete kao u gradu na Ibru. U Kraljevu je, naime, bilo velike štete zato što se dogodio u samom centru grada. Dakle, generalno govoreći, prilikom potresa u opasnosti su stariji objekti, zatim oni koji su građeni pre donošenja propisa i prilikom čije gradnje nisu poštovani propisi, kao i objekti koji su loše održavani i loše adaptirani - navodi Dragičević.

Činjenice
NAJVEĆI ZEMLJOTRESI U SRBIJI

1893. - Svilajnac 5,8 stepeni Rihtera
1921. - Vitina 5,4 stepena Rihtera
1922. - Lazarevac 5,7 stepeni Rihtera
1927. - Rudnik 5,9 stepeni Rihtera
1980. - Kopaonik 5,3 stepena Rihtera
1998. - Mionica 5,4 stepena Rihtera
2002. - Gnjilane 5,1 stepen Rihtera
2010. - Kraljevo 5,4 stepena Rihtera