Poznato je kako je sovjetska špijunska agencija KGB koristila brutalnu taktiku u eliminaciji i zastrašivanju svojih neprijatelja.
Urbana legenda kaže da su sredinom 80-ih nakon otmice sovjetskih diplomata u Libanu, agenti KGB oteli i ubili rođaka jednog od otmičara. Zatim su teroristima slali deo po deo tela u odvojenim paketima. Na taj način su pokazali da se protivnici Rusije ne igraju sa njima.
Dokumenti CIA koji više nisu tajni otkrivaju kako je KGB imao specijalan tim samo za izvršavanje ubistava. KGB-ov 13. odjeljenje nazvano je "Direkcija za specijalne zadatke", koja je sprovodila izvršavanje zadataka ili tekuće poslove, odnosno ciljana ubistva. Cilj je bila eliminacija onih koji predstavljaju pretnju SSSR.
Većina agenata nije znala da direkcija ima dve posebne laboratorije, jednu za proizvodnju jedinstvenog oružja i eksploziva, a drugu za razvoj otrova i droga. Otrovi su bili omiljena metoda za slučajeve koji su bili pod većim nadzorom suda, zato što su privlačili manje pažnje, a često bi se takva smrt zamenila sa prirodnom smrću.
"Biznis Insajder" sastavio je listu devet pokušaja ubistava u režiji KGB. Neka su bila uspešna a neka ne...
1. Lav Trocki
Lav Trocki bio je ključni igrač u boljševičkom preuzimanju Rusije, 1918. godine za kojeg su mnogi smatrali da će naslediti Lenjina nakon njegove smrti. ali ipak je Staljin pobedio u toj igri. Trocki je kritikovao novu sovjetsku vlast za gušenje demokratije pa je izbačen iz vlasti.
Na kraju ga je Staljin prognao iz SSSR. Nastanio se u predgrađu glavnog grada Meksika, ali čak ni velika udaljenost od Rusije, nije ga zaštitila od Staljinove smrtne kazne. Trocki je umro 1940. ubio ga je španski komunista, koji ga je napao šiljkom za led.
2. Josip Broz Tito
Vođa Jugoslavije se nakon Drugog svetskog rata nije hteo da se odrekne samostalnosti svoje zemlje. Kako je Josip Broz Tito odbio ujedinjenje sa Sovjetskim blokom Staljin je odlučio svoju frustraciju da izleči drugim metodama. Odlučio je da se reši Tita, kao što se rešio mnogih prethodnih prepreka u politici.
Rusi su Tita pokušali da ubiju pomoću kuge u spreju, poslali su mu kutiju koja je ispuštala otrovni gas kada bi se otvorila. Pokušali su da ga ubiju još 20 puta, ali je Tito osujetio svaki Staljinov plan. Na kraju mu je u Moskvu poslao telegram: "Prestanite da šaljete ljude da me ubiju. Ako ne prestanete, poslaću ja jednog u Moskvu. I neću morati da šaljem drugog."
3. Džon Vejn
Glumčeve izjave protiv komunizma, nisu se dopale Staljinu koji je navodno naručio njegovo ubistvo. Dva ruska režisera Sergej Gerasimov i Aleksej Kapler upozorili su Orsona Velsa za naručeno ubistvo. Vels je rekao Vejnu, ali glumca je već prethodno upozorio i FBI agent, za kojeg je sam Vejn kasnije rekao da mu je spasao život.
Džon Vejn i njegov prijatelj scenarista planirali su da otmu ubice, da ih odvedu na plažu i zaprete im kako bi izvukli informacijee. Dvojica egzekutora su se na kraju predali i počeli da rade za FBI, a Vejn se preselio u sigurniju kuću sa ogromnom ogradom.
4. Lev Rebet
Lev Rebet bio je ukrajinski pisac, preživio je nacističke logore, a zatim je postao strasni protivnik komunizma. Jedno vreme, bio je na čelu ukrajinske vlade. Rebet je 1957. iznenada umro na putu za Minhen, kao uzrok navedeno je da je reč o prirodnoj smrti.
KGB-ov agent je četiri godine nakon toga pobegao na zapad i otkrio kako je Rebetova smrt, zapravo bilo ubistvo. Ubio ga je pomoću pištolja koji je ispuštao gas cijanida. Istim tim oružjem ubio je i Banderu, šefa stranke Leva Rebeta.
5. Georgi Markov
Na autobuskoj stanici u Londonu 1978. godine svoj prevoz je čekao Georgi Markov, komunistički dezerter iz Bugarske koji je u Engleskoj stvorio novi dom. Čovek koji je stajao pored njega ispustio je svoj kišobran tako da je udario Markova u nogu. Zabolelo ga je, ali Markov gotovo da nije reagovao. Čovek sa kišobranom se izvinio i obojica su nastavili svojim putem.
Markov je umro četiri dana nakon toga. Autopsija je pokazala kako u nozi ima kuglicu sa dva miligrama smrtonosnog otrova koja se koristi kao bojni otrov. Još jedan Bugarin koji je napustio komunistički režim, Vladimir Kostov, preživeo je sličan napad. Kuglica sa otrovom pronađena je u njegovim leđima. O napadu je govorio na jednoj radijskoj stanici, četiri dana nakon susreta sa smrću.
6. Georgij Okolovič
Vođa anti komunističke grupe u egzilu Georgij Okolovič 1954. godine na svojim vratima zatekao je Nikolaja Hohlova. Bilo je to u Frankfurtu, u zapadnoj Nemačkoj. Hohlov mu je tada rekao: "Georgij Okoloviču, dolazim iz Moskve. Centralni komitet komunističke partije Sovjetskog Saveza naručio je tvoje ubistvo." Ali agent ga nije ubio, nego je prebegao u SAD i preko konferencije za novinare otkrio kakvo je oružje trebalo da koristi.
Bilo je reči o kutiji cigareta koje su, u stvari, maleni prigušeni pištolji na elektronsko upravljanje, a koji ispaljuje cijanid.
7. Nikolaj Hohlov
Kako bi se osvetili za njegov beg i to što nije ubio Okoloviča, Kokolova supruga je osuđena na prisilno presljenje u Sovjetskom Savezu, a odeljenje 13. je naručilo njegovo ubistvo. Trebalo je da ga otruju talijumom, što bi bila prva upotreba radioaktivnog oružja u KGB. Talijum je element koji se često koristio za trovanje pacova i mrava, ali prestao je da se koristi zbog mogućih loših posledica. Kada je Hohlovu koža počela da puca, gubio je kosu, i krvario bez zgrušavanja krvi, znao je o čemu je reč.
Nemački lekari su mu dali protivotrov i preživeo je.
8. Papa Jovan Pavle II
Kada je poljski kardinal Karol Jozef Vojtil izabran za papu 1979. godine, Sovjetski savez nije bio oduševljen. Smatrali su kako je on sam ogromna pretnja za njihovu moć, pogotovo u Poljskoj. Kada je 13. maja 1981. godine papa upucan i ranjen, čitav svet je tražio širu pozadinu koja stoji iza njegovog napadača, Turčina po imenu Mehmet Ali Agdža.
Pokret solidarnosti direktan je rezultat papine posete Poljskoj 1979. i postao je stalna iritacija sovjetskim vođama.
Knjiga u kojoj se iznose dokumenti koje je agent Vasilij Mitrohin preneo na zapad, pokazuje kako je KGB sproveo svoj pokušaj atentata kao osvetu papi za njegov pokušaj potkopavanja sovjetskog režima.
Aleksandar Litvinjenko
Aleksandar Litvinjenko je radio za KGB od 1986. do raspada Sovjetskog Saveza 1991. Nastavio je da radi u ruskoj bezbednosnoj službi još dugo nakon toga. Ubacivao se u grupe organizovanog kriminala. Na konferenciji za novinare 1998. optužio je svoje nadređene da su naredili ubistvo ruskog medijskog tajkuna.
Dva puta je hapšen, a Vladimir Putin ga je lično otpustio. Agent je Putina optužio da je bombardovao ruske stanove i ubio ruskog novinara, kako bi ga izabrali za predsednika. Sa porodicom je pobegao u London gde je počeo da piše knjige i savetuje britansku obaveštajnu zajednicu o ruskim aktivnostima.
Navodno je postao meta FSB, naslednice KGB. Naglo se razboleo 2006. oslabio je i više nije mogao da se kreće. Kada je smešten u bolnicu, specijalisti su napravili testiranja na radioaktivne materijale i otkrili su kako u telu ima element Polonijum-210.
Hemijski element koji zrači alfa radijaciju koja oštećuje samo ljudsko tkivo, nakon što ga proguta. Britanske službe otkrile su polonijum u Litvinjenkovoj šolji za čaj, koja je 200 puta veća od uobičajene smrtonosne doze.
(Avaz)