Posle 12.000 godina provedenih u holocenu, geološkoj epohi koja je počela posle završetka poslednjeg ledenog doba, Zemlja je ušla u novu epohu koju karakterišu uticaj čoveka na našu planetu.
Tu su poruku su poslali geolozi s međunarodnog kongresa u južnoafričkom Kejptaunu, a dali su i predlog za ime nove epohe - antropocen.
Geolozi smatraju da početak nove epohe treba računati od 1950. godine, kad je u Zemljinu atmosferu ispuštena veća količina radioaktivnih elemenata zbog testiranja nuklearnog oružja, piše novinar Gardiana Damian Karington. Osim radijacije, indikatori novog doba su i zagađenje plastikom, otpad iz raznih elektrana, čak i kosti koje su rezultat masovnog uzgoja piletine širom sveta.
Razlog za promenu gledanja na razvoj Zemlje je delovanje čoveka na okolinu - nažalost, uglavnom negativno. Bilo da je reč o rastu nivoa CO2 u atmosferi, dizanju mora, masovne seče šuma i globalnog izumiranja brojnih životinjskih i biljnih vrsta, nema sumnje da se nalazimo u dobu koje je centrirano oko ljudi i njihovog delovanja.
"Značaj antropocena je u tome da postavlja drugačiju putanju za razvoj prirodnih resursa Zemlje, kojih smo i mi deo. Svi mi smo veći deo, ili čak celi život, živeli u ovoj novoj epohi, a da nismo ni bili svesni", kaže profesor Jan Zalasevic sa Lester univerziteta. Stručnjak za klimatske promene sa Univerziteta u Londonu, profesor Kris Raplej, slikovito je objasnio šta antropocen talno predstavlja.
"Reč je o novom dobu u kojem naše (ljudske) aktivnosti dominiraju mašinerijom planete. Budući da Zemlja predstavlja sistem koji omogućava naš život, mi smo u neku ruku posada velikog svemirskog broda", mešanje u njegove sisteme na ovom nivou vrlo je značajno, ali i vrlo rizično. Igramo se vatrom, a to bismo mogli da zažalimo ako ne vladamo situacijom", smatra Raplej.
Da bi neko razdoblje moglo da se definiše kao geološka epoha, mora da postoji svojevrsni globalni signal koji će ostati prisutan u geološkim pokazateljima u daljoj budućnosti. Npr., tako je izumiranje dinosaurusa pre 65 miliona godina obeleženo velikom količinom metala iridijuma koji se raspršio Zemljom iz meteorita koji je udario u našu planetu i doprineo kraju ere dinosaurusa.
Za antropocen bi to najverojatnije bili radioaktivni elementi koji su ostali iza testova nuklearnih bombi početkom 50-ih godina 20. veka. Ali, ima još mnogo drugih signala, uglavnom zagađenje planete, koje je jedan od "signala".
Ako predlog geologa bude prihvaćen, čovek će i po vlastitoj evidenciji postati najvažniji faktor u promeni planete, prvi put u svojoj kratkoj kosmičkoj istoriji.
(jutarnji.hr)