Legenda sprskog glumišta Dragan Nikolić dao je pre nekoliko godina intervju za domaće medije i ispričao svoju zanimljivu životnu priču.
Nikolić je tada otkrio i da se samo jednom u životu toliko uplašio da mu je to definitivno promenilo život.
"Čuvena je ona anegdota kada sam prevario reditelja Žiku Pavlovića rekavši mu kako znam da pevam. Činjenica je da me je pred snimanje pitao da li znam da pevam i ja sam potvrdno odgovorio. Na snimanju se ispostavilo suprotno. Međutim, nije ni gospodin Pavlović bio toliko naivan. Da je njemu pevanje bilo toliko značajno više bi na tome insistirao. Nisam ja slagao rekavši da znam da pevam. I danas tvrdim da to umem. Verujem u to", pričao je Dragan tada.
Pored toga što je "slagao" za pevanje, glumac je rediteljima pričao da ume da radi i poslove kaskadera, ali to se umalo kobno završilo.
"Kao mlad glumac voleo sam da radim i poslove kaskadera. Ubeđivao sam reditelje kako mogu da prevrnem kola, jašem konja, padnem s konja. Čak sam oblačio kaskaderske uniforme i padao pod tenkove. Kaskaderi su bili moji drugovi koji su me svačemu učili. Bilo je to na snimanju jedne od epizoda u “Povratku otpisanih”. Ubedio sam reditelja Acu Đorđevića kako mogu da pratim Krigera po šini koja je stajala dvadeset metara iznad zemlje. Snimali smo u napuštenoj centrali na Dorćolu. Trebalo je tridesetak metara da šetam po njoj. Dole nije bilo nikakve mreže. Tada sam se prvi put uplašio. Došao sam do pola i noge su počele da mi drhte. Pomislio sam da je gotovo. Čučnuo sam, zagrlio šinu i počeo da se znojim. U ekipi je bio tajac. Popeli su gore dva kaskadera i sve se dobro završilo. Bilo je to najveće poniženje koje sam sebi priredio, ali i iskustvo koje mi je pomoglo da shvatim kako nisam svemoguć i da ne treba mnogo da se kockam sa sudbinom. Nije sve u ludoj hrabrosti", rekao je Nikolić svojevremeno.
(yugopapir)