Tuku se tamo Neša i Ćure. Partizanovci, a jedan protiv drugog. I posle hoćeš da nađeš sponzore! Pa neće ti niko doći. Ni ja ne bih uložio pare čak ni da sam milijarder
Međutim, u intervjuu Kuriru dotakao se i druge strane medalje, one koju je apostrofirao Andrija Prlainović. S mnogo gorčine govori o finansiranju sporta u našoj zemlji, a posebno ga brine rat u Partizanu, kojem, kako kaže, ne bi dao ni dinar čak ni da je milijarder .
Šta kažete o stavu Andrije Prlainovića da ovi uspesi nisu produkt sistemskog rada u srpskom sportu, posebno ne u vaterpolu?
- Andrija je otvorio ranu koja postoji. Nemamo ni more, ni bazene, ni ligu. Ma, nemamo ništa, a najbolji smo na svetu. Ali, ljudi, ne može država svakom da pomogne! Država pomaže reprezentacije. Ja sam 1973. ušao u državni tim i nijedna stvar mi nije falila u to vreme, a nije nedostajala ni reprezentaciji. Nikad ništa. Mislim da je tako i danas. Međutim, on sad misli da moramo da imamo i Superligu koju finansira država. Ne može država sve da gura i pravi vaterpolo ligu. Ne može i ni ne treba. Nađite sponzora!
Zbog čega se onda toliko forsira fudbal kad očigledno imamo mnogo uspešnijih sportova?
- Fudbal ovakav-onakav, ali se samoinvestira. Ne ulaže država pare u fudbal, već su u njemu pare, on privlači sponzore jer ga ljudi prate! Ne treba uvek pominjati da u fudbalu ima novca. Nemojte porediti fudbal i ostale sportove.
Pratite li uopšte fudbal, šta mislite o njegovom kvalitetu na ovim prostorima?
- Toliko je dosadan da ga više i ne gledam. Pratim samo vrhunske evropske utakmice.
Dobar učinak u Riju Sad prati i žensku košarku
Što se tiče košarke, situacija poprima alarmantne tonove. Evo, Vojvodina se ugasila.
- Prosto je. Zatvori baraku. Ne može država da izvadi pare i da daje svakom klubu. Gde to ima? Država može da pomogne tako što će da kaže nekoj firmi, preporučiti da ulaže... Pa, ugasila se velika Bosna, zašto ne bi i Vojvodina kad već ne mogu da nađu sponzora. Mi smo zemlja u kojoj malo šta radi, malo se otvara novih fabrika, malo je radnih mesta...
Ali kako naći rešenje u ovoj situaciji?
- Kompletan problem sporta je nerešiv. Tuku se tamo, ko će pobediti, Neša i Ćure. Partizanovci, a jedan protiv drugog. I posle toga hoćeš da nađeš sponzore! Naravno da niko neće da ti dođe. Da sam neki bogataš koji ima milijarde... Znate šta, ne bih dao nijedan dinar u moj Partizan. Da budemo realni, ko će to da kupi klubove, mislim na „večite“, s takvim navijačima koji stalne prave probleme.
A zašto se sve to dešava?
- Zato što mi nismo normalni! Čitam komentare ljudi na ovim pametnim telefonima, kao mi ćemo razvaliti Amerikance. Naciju koja je rođena za ovaj sport, planiramo da razvalimo. Tako pišu... Mnogo nam je loš mentalitet..
KAKO JE POČELO, DOBRO SE ZAVRŠILO
Kako gledate na učinak srpskih sportista u Riju?
- Trebalo da bi da budemo zadovoljni. Kako je krenulo, kako je počelo da se piše po novinama na pola Igara, te nećemo osvojiti nijednu medalju, te debakl, te ovo, te ono... Učinak je na kraju odličan!
Kapa dole za četu Saše Đorđevića, ponovo smo igrali finale s drim-timom.
- Ako isključimo Amerikance, koji su neprikosnoveni, ostvarili smo fantastičan uspeh. Pokazalo se da smo najbolji u drugoj fazi, mada je u prvoj bilo malo problema. Kad je bilo najvažnije, podigli smo igru i došli do još jednog velikog rezultata. Zaista velikog.
ONO ŠTO RADI MARINA JE ZA DIVLJENJE
Košarkašice su u Riju uspele da se popnu na postolje?
- Žensku košarku ranije nisam specijalno pratio, ali otkad je došla Marina, one su postale predmet interesovanja javnosti. Sve je podigla na daleko viši nivo. Ono što radi Marina je za divljenje. Gledajući koliko su emotivne, koliko se bore kao da im je poslednje u životu. Bronza je ogroman uspeh!