Ho Van Lang živeo je 41 godinu srećno i zdravo u vijetnamskoj džungli, nemajući predstavu o modernom svetu.
Pre tri godine, ovaj čovek je spasen iz džungle u kojoj nije imao nikakvog kontakta sa drugim ljudima. Njegov otac, ratni veteran Ho Van Tan, tamo je doleteo 1972. godine kada su američke trupe bombardovale njegovo selo i pobile mu celu porodicu.
Sve vreme verovao je da rat i dalje traje, pa je svog sina Langa naredne četiri decenije podizao u potpunoj odsečenosti od civilizacije. Tragali su za hranom, bavili se lovom i živeli u kućicama na drvetu, povlačeći se sve dublje u šumu, kako su se okolna sela širila. Priče o neobičnom tandemu širile su se područjem, pa se za Langa i Tana, pre desetak godina, zainteresovao Ho Van Tri, jedan od Tanovih ostalih sinova, koji je ipak preživeo američke bombe, iako Tan sve do danas ne veruje u to.
Kada je konačno našao oca i brata, počeo je redovno da ih obilazi, odnoseći im začine i ubeđujući ih da treba da se vrate nazad u selo, a kada se Tanu pogoršalo zdravstveno stanje, organizovao je njihovo “spasavanje”. Prošlog novembra, direktor jedne turističke agencije Alvaro Serezo sreo se sa Langom, planirajući da od njega sazna nešto o tehnikama preživljavanja, da bi na kraju završio živeći s Langom pet dana na mestu gde je vijetnamski Tarzan odrastao.
"Delovao je ushićeno što se vraća nazad. Ne oklevajući nijednog momenta, pristao je da sa mnom, svojim bratom i prevodiocem krene u srce džungle. Imao sam potpuno druga očekivanja od razgovora s njim, pa nisam ni shvatio da sam upoznao jednog od najljupkijih ljudi koje sam ikada sreo", rekao je Serezo novinarima. Prema njegovim rečima, Lang je poput deteta: za njega ne postoji nijedan drugi vremenski koncept mimo dana i noći; ne zna ni za jedan izvor energije osim sunca i vatre, a o spoljašnjem svetu zna samo o stvarima o kojima mu je otac pričao, kao što su avioni.
Tan je namerno ograničio informacije koje prenosi sinu: verujući da van šume i dalje besni rat, želeo je da se njegov sin plaši ljudi, kako bi bio što obazriviji. Na Alvarovo pitanje koliko je ljudi video u životu, Lang odgovara “pet”, kao i da je od njih uvek bježao, “jer će ga povrediti”.
Tanova ideja da sinu ne govori o ženama, ne bi li sputao njegov seksualni nagon, začudo je urodila plodom: ne samo što je Lang sve vreme živeo srećno samo sa svojim ocem, već ni dan danas ne zna razliku između muškaraca i žena. Po povratku u civilizaciju, na Langa je najjači utisak ostavila vožnja automobilom, kada su ga inače vodili u bolnicu na pregled, dok mu se u selu najviše svideo prijateljski odnos domaćih životinja prema ljudima, budući da su u džungli životinje oduvek bežale od njega.
O modernom svetu rekao je da misli da je bučan, ali i da mu se dopada to što noću svuda ima svetla, jer ga je do sad viđao isključivo zahvaljujući mesečini. Ovo nebesko telo, za njega je nešto što su “ljudi stavili na nebo”, a na Alvarovu zbunjenost kako su u tome uspeli, Lang odgovara neodoljivim objašnjenjem: “okačili su ga dugačkim konopcem”.
Jedini zdravstveni problem koji su otac i sin ikada imali bio je onaj koji ih je snašao po povratku među ljude. U dodiru sa bakterijama i virusima, na koje njihov imuni sistem nije navikao, odmah su se razboleli. Ipak, Alvaro u ovoj avanturi nije ostao uskraćen za neke “praktične savete”. Lang, koji je sa svojim ocem živeo na voću, povrću, medu i mesu majmuna, zmija, guštera, žaba, slepih miševa, ptica i riba, pokazao je svom prijatelju kako se lovi i sprema pacov.
Za ovakve poduhvate otac i sin koristili su zamke napravljene od aluminijuma iz helikoptera koji se, za vreme rata, srušio u džungli, a od ostalih materijala tog porekla pravili su i drugo oruđe. Još jedno od Langovih otkrića je i morska riba, koja mu je sada omiljena hrana, iako još nije video njeno stanište, niti ima želju da vidi okean. Langu su i dalje nepojmljive ideje poput nacije ili činjenice da je Zemlja okrugla.
Mimo toga, on uspešno ignoriše i društvene norme: ekstremno je poverljiv i poslušan, ali mu ne polazi za rukom da razlikuje dobro od zla. I dok prilagođavanje njegovog oca na novu-staru sredinu ne ide baš najbolje, s obzirom na to da je njegova jedina ambicija – u 86. godini – da se vrati nazad u džunglu, Lang se fino snašao: vreme provodi obrađujući zemlju sa svojim bratom i uživa u slobodi.
ŽIVELA SAMA U SIBIRU 70 GODINA: Čudesna priča o ženi koja nije znala da se dogodio Drugi svetski rat
(Info-ks.net)