Svetski teniski broj jedan, Novak Đoković u dnevniku iz Rija otkrio je sve detalje vezane za Olimpjske igre, od samog dolaska u selo, pa sve do susreta sa najpopularnijim sportistima planete.
Olimpijske igre, uprkos povredi koja ga je zadesila, predstavljale su nesvakidašnji doživljaj za Novaka Đokovića, najboljeg tenisera i jednog od najboljih svetskih sportista današnjice. U teniskom svetu se na Olimpijske igre ne gleda uvek blagonaklono - mnogi teniseri gledaju kako da je izbegnu.
Ali, pružaju mogućnost individualnim sportistima da budu deo nacionalnog tima i sa velikim brojem kolega podele radost pobede i tugu zbog poraza.
"Odrastao sam u zemlji koja ima neverovatne timske sportove. Slavili smo košarkaše, odbojkaše, vaterpoliste, rukometaše, fudbalere, i ja, kao i mnogi, gledao sam njihove utakmice i takmičenja i radovao sam se svim srcem njihovim pobedama", piše Đoković i dnevniku.
"Poslednjih godina smo počeli da se ističemo i kao individualni sportisti. Iako sam izabrao da se bavim individualnim sportom, dobio sam šansu da osetim šta znači biti deo tima igrajući Dejvis kup i učestvujući na Olimpijskim igrama. Priznajem - taj je osećaj nezamenjiv", zabeležio je Novak Đoković u svom tekstu.
Novak je u Rio došao kao jedna od najvećih zvezda i jedan od nekolicine sportista u koga su bile usmerene kamere i blicevi sa svih meridijana. Đoković je u svom dneviku zabeležio da nije imao utisak da je poseban po bilo čemu, uživao je u činjenici da je deo velike sportske porodice.
"Kada sam došao u Olimpijsko selo, imao sam utisak da sam primio injekciju adrenalina. Hiljade sportista koji su tamo boravili i u svakom trenutku osećali uzbuđenje, tremu, neizvesnost, želju, stvorili su jak vrtlog energije, sreće i ushićenja! Malo je reći da sam bio nošen tom energijom, ja sam bukvalno leteo! Mislim da su svi sportisti osetili to. Stvarno je bila privilegija biti jedan od tih 11.500. Mislim da se niko od nas nije osećao malim i nebitnim. Svi smo bili jednaki, i po uzbuđenju i po tretmanu. I svi smo otišli sa nekom medaljom kući, a da se nismo ni popeli na postolje", napisao je Nole.
"Čitao sam kako su izdvojili njih desetak kao najpoznatije učesnike. Među njima sam se našao i ja, i moram da priznam da se ne bih složio. Poštujem svačije mišljenje i ne želim da zvučim lažno skromno, ali verujte mi, ja sam se osećao kao dečak u Diznilendu kada sam posmatrao sve te sportiste kako koračaju selom. Kada se osećate kao dečak, onda su svi oko vas veliki i bitni. I nisam se ustručavao da stanem da pozdravim sve te vrhunske sportiste", rekao je Đoković i iskreno priznao:
"Svi smo mi na neki način braća i sestre, i ja sam sebi odavno obećao da ću ostati veran svojim principima i da ću raditi na tome da ne dozvolim da me ego ponese, pa da pomislim da sam bolji. Ima dana kada se 'navučem' na tu drogu, ali uvek me stigne neka velika lekcija i vrati me na mesto", napisao je najbolji teniser sveta!
Novak je zabeležio i najinteresantnije susrete sa sportistima sa svih krajeva planete.
"Susreo sam se sa Majklom Felpsom i porazgovarali smo malo o takmičenju, ko kada nastupa i kako se priprema. Bio je to jedan vrlo spontan i prijatan susret. Ipak smo se svi šetali selom i bez ustručavanja prilazili jedni drugima, uvek iz poštovanja. Sreo sam i američke gimnastičarke koje su odmah nakon toga osvojile medalje u svojim disciplinama. Možda sam im doneo sreću".
Posebno je bio fasciniran dolaskom Izbegličkog tima. Bio je, piše Đoković, oduševljen činjenicom da su iako su izgubili toliko toga u ratu, pronašli snagu i motivaciju i motivisali ceo svet svojim primerom upornosti, tolerancije, praštanja i podizanja nakon velikih poraza i krahova.
"Svi smo im aplaudirali i radovali se njihovom učešću i rezultatima". Nole se u autorskom tekstu osvrnuo i na povredu koja ga je omela u namerama koje je imao za ove Igre, i naveo da mu je "takođe dala drugu perspektivu i snagu, koju, verujem, ne bih mogao samostalno da steknem".
On je zabeležio i iskustva i anegdote iz Olimpijskog sela, gde je delio apartman sa kolegama teniserima Troickim i Zimonjićem, a sa Viktorom je delio sobu.
"Jednu noć Viktor nije mogao da zaspi jer mu je komarac zujao oko ušiju. Skočio je usred noći i počeo da pravi piruete po krevetu dok se okretao i prskao sprej protiv komaraca. Umirao sam od smeha, onako sav pospan. Posle toga nismo mogli da spavamo od te hemikalije a ne od komarca", napisao je najbolji svetski teniser.
Nedeljnik