Ako do kraja ove godine ne ode u zatvor, onda bi Nikola Sarkozi naredne mogao opet da zasedne u Elisejsku palatu odakle je nakon samo jednog mandata otišao pre pet godina.
On je potvrdio ovih dana kako želi da bude kandidat na predsedničkim izborima koji će se u dva kruga održati krajem aprila i početkom maja sledeće godine. Pre toga u novembru mora dobiti nominaciju svojih republikanaca, stranke desnog centra, koja već ima popularnog kandidata za tu poziciju - Alena Žipea aktualnog gradonačelnika Bordoa i bivšeg ministra spoljnih poslova.
Ali ni to nije sve. Pre te nominacije bivši francuski predsednik mora izaći čist iz istrage o njegovoj umešanosti u korupcionaške afere koje se protiv njega vode na tamošnjim sudovima. Svojevremno su ga sumnjičili da je svoju prvu kampanju za izbore 2007. finansirao delom i novcem od sada već pokojnog libijskog diktatora Moamera el Gadafija. A zadnjih meseci protiv njega se vodi istraga o lažiranju finansijskih izveštaja za kampanju 2012. Navodno je za taj neuspeli pokušaj dobijanja drugog mandata potrošio puno više novca nego što je to po francuskim zakonima dopušteno.
Tužioci su pod lupu stavili kompaniju koja je vodila njegovu kampanju, terete je za pisanje lažnih izveštaja, a među četvoro osumnjičenih je i sam Sarkozi, iako on može postati i svedok ako se okrene protiv svojih bliskih saradnika.
A ni to opet nije sve.
Nekad popularnog francuskog ministra policije, koji je zbog metode obračuna s kriminalom, prostitucijom i posebno imigrantima dobio naziv “gospodin pendrek”, sumnjiči se i za pokušaj podmićivanja jednog sudije, kojem je u zamenu za poverljive informacije iz istrage o njemu samome obećavao “da sredi” razne beneficije, pa i visoku državnu penziju. Do tih podataka tužioci su došli tajnim prisluškivanjem njegovog mobilnog telefona koji je, dakako, uzeo na lažno ime.
Tvrdi da je nevin
Sarkozijevi advokati su pokušali tako pribavljene podatke proglasiti nezakonitim, ali odgovarajući sud je odbacio njihove prigovore, tako da će se i o tome sprovesti istražni postupak. Sarkozi je zbog tih optužbi početkom ove godine bio petnaestak sati u policijskoj stanici na ispitivanju, ali i dalje tvrdi kako je nevin te kako će iz svega izići pravno neokrznut.
Gledajući njegovu dosadašnju karijeru gotovo da i ne bi trebalo puno sumnjati oko toga. Sarkozy, sin siromašnog mađarskog imigranta i francuske Jevrejke, znao je politički da preživi i puno teže situacije kako bi se održao na površini. U teškim vremenima nudio bi se Francuzima kao spasitelj, osoba koja svojom čvrstom rukom može jednostavno pronaći izlaz. Tako se i sad, kad se Evropa suočava s terorizmom povezanim sa imigrantima i s problemima svog opstanka zbog Bregzita, Sarkozi predstavlja kao političar koji će to jednostavno prebroditi, za razliku od aktualnog francuskog predsednika Fransoa Olanda u koga sve manje Francuza veruje.
Sarkozi bi tako imigrantsku krizu rešio lako. Kaže da bi trebalo osnovati prihvatne centre za njih izvan Evropske unije, primera radi, u severnoj Africi ili pak izvan Šengenske zone, u Bugarskoj ili Srbiji. Tamo bi imigranti trebalo biti dok ne dobiju vizu za ulazak. Oni koji je ne bi dobili, bili bi deportovani tamo odakle su došli.
Što se borbe protiv terorizma tiče tu nudi svoje stare metode koje je primenjivao dok je bio ministar unutrašnjih poslova. Povećanje broja policajaca, proterivanje imigranata koji su u sukobu sa zakonom, oštrije sudske kazne... Takođe, ne bi se previše zamarao s Turskom kojoj proteklih meseci Brisel predvođen nemačkom kancelarkom Angelom Merkel popušta ostavljajući joj odškrinuta vrata pream EU u nadi da će ustrajati na blokadi prolaska imigranata prema Grčkoj, uprkos povezanosti tamošnje vlasti sa islamističkim radikalima i diktatorskim metodama kojima se obračunava s političkim suparnicima.
Teško je verovati da će završiti u zatvoru
Sarkozi kaže da je ulazak Turske u Uniju ‘besmislen’ jer je ta zemlja najvećim delom u Maloj Aziji te tamo treba i da ostane, inače će u suprotnom granice Evrope završavati u Siriji. Takve njegove reči imaju sve veći broj pristalica u zemlji koja je ozbiljno uzdrmana ekonomskom krizom koju Oland ne uspeva da reši i terorističkim napadima koji su posejali strah od Pariza do Azurne obale. Tako je Sarkozi već dobio potporu glavnine vođstva svojih republikanaca kojima je na čelu i u anketama smanjuje prednost koju Žipe još ima pred njima.
Do novembra je još ostalo mnogo vremena da ga možda i preskoči te postane kandidat desnice na predsedničkim izborima. Delu francuskog političkog establišmenta to bi i odgovaralo jer se boje, s obzirom na to da kandidat levice Oland nema gotovo nikakvih izgleda, uspona kandidatkinje ekstremne desnice Mari le Pen, koja bi mogla biti ozbiljan protivkandidat umerenom Žipeu, ali, tako smatraju, u sudaru sa Sarkozijem ne bi imala nikakve šanse.
Dakako, sve to pod uslovom da se protiv Sarkozija do novembra ne pojavi optužnica. U tom slučaju, njegove bi ambicije naprasno bile prekinute te bi se umesto nastavkom političke karijere više morao baviti time kako da ne završi u zatvoru. No gledajući francusku sudsku praksu, teško je verovati da bi mu se to moglo dogoditi. Naime, Francuska ipak nije Nemačka u kojoj je ne tako davno predsednik Kristian Vulf opozvan zbog hotelskog računa od 716 evra koji mu je platio jedan preduzetnik, a on je potom za njega lobirao kako bi dobio posao od jedne velike kompanije. Francusko je sudstvo progledalo kroz prste bivšem predsjedniku Žaku Širaku iako se nedvosmisleno utvrdilo da je svojevremno državnim novcem plaćao fiktivne poslove svojih stranačkih kolega. Umesto na zatvorsku kaznu Širak je osuđen uslovno, s tim da je deo novca morao vratiti njegov Savez za narodni pokret (UMP), stranka koju je Sarkozi nedavno preimenovao nazvavši je kratko Republikanci.
Sarkozi ima i poseban razlog za novu kandidaturu. On je, naime, prvi francuski predsjednik nakon Žiskar Destena koji nije dobio drugi mandat. Sad se želi na velika vrata vratiti u francusku i evropsku politiku. S tim ciljem je verovatno početkom ove godine objavio i knjigu “Život za Francusku”, u kojoj se nalaze i poneka izvinjenja za greške koje je, kako priznaje, napravio u prvome mandatu. Posebno ga bole reči koje je svojevremeno uputio jednom poljoprivredniku tokom protesta koji su snimile televizijske kamere: “Miči se, ti jadni gubitniku”. Danas govori kako je to bio čin gluposti zbog kojeg žali sve do danas. Ali ipak se u toj knjizi na 260 stranica predstavlja kao političar koji sad ima više iskustva za vođenje zemlju, a tvrdi kako je pronašao potreban mir za vođenje zemlje.
Procese koji se vode protiv njega naziva “beznačajnima”, a narodu obećava niže poreze i ekonomski napredak zemlje. Igra na kartu povratka Francuske kao velesile i u Evropi i u svetu.
Smirio se nakon tri braka i brojnih ljubavnih veza
Privatno, Sarkozi se nakon tri braka i brojnih veza u svojoj 61. godini smirio. Sa zadnjom suprugom Karlom Bruni, koja ne krije kako bi ponovo želela biti prva dama, dobio je ćerku još za predsedničkog mandata. Uz njega se više ne vežu afere vezane za ljubavni život, kao ranijih godina. Dok se uspinjao u političkim strukturama, bio je u vezi s Paulom Širak, ćerkom Žaka Širaka. Zlobnici su tvrdili u medijima kako je to bio jedan od razloga njegovog uspona.
Posle je žuta štampa naveliko pisala o njegovom razvodu s drugom suprugom Sesil, koja ga je varala s jednim Marokancem. Ali sad je to sve iza njega i predstavlja se kao nežni, porodični čovek s četvero dece od tri supruge.
O njegovoj budućoj političkoj sudbini najpre će odlučiti sami republikanci na svojoj konvenciji u novembru. Ako tamo prođe, onda će zajedno sa protivkandidatima iz drugih političkih opcija izići pred francuske birače. S obzirom na to da se predstavlja kao rešenje za nesigurnost izazvanu terorizmom i ekonomskom krizom nije bez malih izgleda.
Dakako, ako mu pre toga francusko pravosuđe ne pronađe bolnu tačku koja bi ga u tome mogla sprečiti.
(Express.hr)