Pored početka školske godine, dodatni udar na budžet porodica u Srbiji su kupovina paprika, krastavaca, kupusa, kao i drva i uglja, za šta su potrebne skoro dve plate
Da biste za zimu spremili 10 metara drva i napunili špajz sa 15 kilograma ajvara, 20 litara kuvanog paradajza, pet kilograma mešane salate, 10 kilograma kiselih krastavčića, 50 kiselog kupusa i 15 kilograma džema od šljiva, biće vam potrebno 70.000 dinara.
Naime, prosečno domaćinstvo će kompletna zimnica koštati polovinu prosečne zarade u Srbiji, ili više od 21.000 dinara, dok je za 10 metara drva, koliko je potrebno da se zagreje 60 kvadrata, potrebno izdvojiti oko 50.000 dinara.
Naime, prosečno domaćinstvo će kompletna zimnica koštati polovinu prosečne zarade u Srbiji, ili više od 21.000 dinara, dok je za 10 metara drva, koliko je potrebno da se zagreje 60 kvadrata, potrebno izdvojiti oko 50.000 dinara.
Shutterstock
Sve teže i sve manje
Da živimo sve teže i imamo sve manje, potvrđuju i kupci i prodavci. Prodavci se žale na slabu prodaju, a kupci na cene.
- Zimnica je veliki izdatak za porodice. Na pijacama su sve nakupci i preprodavci, dok malih poljoprivrednih proizvođača retko gde ima. Sve to utiče na cene. Pripremanje jeste mukotrpan posao, ali Srpkinje su takve da će, gde god da ih život odvede, spremati zimnicu - kaže za Kurir Jasna Velebit iz Kraljeva, ali napominje da je iz godine u godinu na njenim policama sve manje tegli, jer u septembru, pored zimnice, treba spremiti dva đaka za školu i otplatiti zaostale rate od letovanja.
Dodatne troškove imaju i oni koji se sami greju, pa će im septembar dodatno stanjiti novčanik.
Drva na džak
Kako poručuju sa stovarišta, ovih dana najviše se kupuju drva, a prosečna cena bagrema, hrasta, bukve i graba za ogrev je oko 5.200 dinara po kubnom metru, dok je za uslugu rezanja potrebno izdvojiti dodatnih 300 dinara.
- Ove godine drva se traže više nego prošle, jer je cena povoljnija. Ali, i pored toga, ljudi kupuju drva na džak, što samo pokazuje kolika smo sirotinja - poručuju sa jednog stovarišta i dodaju da je od uglja najtraženiji lignit „kolubara“ i „vreoci“, kao i „kocka banovići“, koji košta 13.000 dinara po toni. Kupuje se i mrki ugalj, čija je cena 14.500 dinara po toni.
Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača Srbije kaže za Kurir da je pripremanje zimnice izuzetan trošak za većinu građana.
Gube i kupci i prodavci
- Ako se uzme u obzir da veliki broj zaposlenih radi za minimalac i da su penzije oko 20.000 dinara, onda je spremanje zimnice ogromna stavka za većinu domaćinstava u Srbiji. Ipak, spremanje zimnice je opet jeftinija i zdravija varijanta od kupovine gotovih proizvoda. Nažalost, u celom lancu najviše gube kupci i primarni proizvođači, samo zavisi kad i na kome će se kola slomiti - komentariše Bogosavljević.
Da živimo sve teže i imamo sve manje, potvrđuju i kupci i prodavci. Prodavci se žale na slabu prodaju, a kupci na cene.
- Zimnica je veliki izdatak za porodice. Na pijacama su sve nakupci i preprodavci, dok malih poljoprivrednih proizvođača retko gde ima. Sve to utiče na cene. Pripremanje jeste mukotrpan posao, ali Srpkinje su takve da će, gde god da ih život odvede, spremati zimnicu - kaže za Kurir Jasna Velebit iz Kraljeva, ali napominje da je iz godine u godinu na njenim policama sve manje tegli, jer u septembru, pored zimnice, treba spremiti dva đaka za školu i otplatiti zaostale rate od letovanja.
Dodatne troškove imaju i oni koji se sami greju, pa će im septembar dodatno stanjiti novčanik.
Drva na džak
Kako poručuju sa stovarišta, ovih dana najviše se kupuju drva, a prosečna cena bagrema, hrasta, bukve i graba za ogrev je oko 5.200 dinara po kubnom metru, dok je za uslugu rezanja potrebno izdvojiti dodatnih 300 dinara.
- Ove godine drva se traže više nego prošle, jer je cena povoljnija. Ali, i pored toga, ljudi kupuju drva na džak, što samo pokazuje kolika smo sirotinja - poručuju sa jednog stovarišta i dodaju da je od uglja najtraženiji lignit „kolubara“ i „vreoci“, kao i „kocka banovići“, koji košta 13.000 dinara po toni. Kupuje se i mrki ugalj, čija je cena 14.500 dinara po toni.
Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača Srbije kaže za Kurir da je pripremanje zimnice izuzetan trošak za većinu građana.
Gube i kupci i prodavci
- Ako se uzme u obzir da veliki broj zaposlenih radi za minimalac i da su penzije oko 20.000 dinara, onda je spremanje zimnice ogromna stavka za većinu domaćinstava u Srbiji. Ipak, spremanje zimnice je opet jeftinija i zdravija varijanta od kupovine gotovih proizvoda. Nažalost, u celom lancu najviše gube kupci i primarni proizvođači, samo zavisi kad i na kome će se kola slomiti - komentariše Bogosavljević.