PORODICA JELIĆ BEZ STRUJE CEO ŽIVOT: Teško je živeti ovako, ali ne predajemo se!

Zoran Šaponjić

U kući bez struje i vode žive njih dvoje sa šestoro dece. I ne žale se, tako im je kako im je. „Deca su naš život“

Četvorica dečačića koji se na pripeci u tišini igraju ispred vrata brvnare i jedni drugima nešto šapuću, tiho, tek jedni druge da čuju, kad ugledaju goste, zaćute, pridignu se i pobegnu u kuću.

Za sobom zalupe vrata. Oko kuće onda opet zavlada mukla tišina...

Najbliže komšije daleko

Kuća Jelića iz sela Crvsko, zaseok Jantorine, u kojoj živi devetoro duša - Darko i njegova supruga Svetlana, njihovih šestoro dece, sve jedno drugom do uveta.

Tek kad dečačići pobegnu u kuću, trošnu brvnaru, na vratima se pojavi njihova majka Svetlana, u naručju nosi bebe, blizance... Dve devojčice, Marijana i Marija, rođene su pre dva meseca, najstariji Mićo ima 13 godina, još trojica dečaka, Marko, Miloš i Marjan, rođeni su između.

- Prepovila sam devojčice, sad moram dečacima da stavim ručak, posle da operem pelene, pa sve tako ukrug - kaže Svetlana.

Kuća Jelića nema ni struju ni vodu. Do kuće vodi loš kameni put kojim mogu da prođu samo terenska vozila, otac Darko do seoskog druma dečake koji idu u školu vodi na konju.

Zoran Šaponjić

U školu na konjima

Svetlana, još mlada, a već se povila od teškog tereta. Tek rođene bebe uzmu u naručje i dečaci, pripomognu, ali na njoj je ogroman teret.

- Teško je do boga... Najgore je što nemamo struje. Kad ponekad sednem na sekund, pomislim, ko bi ovo još podneo, zamislim se koliko teško živim, a onda pogledam decu i - hvala bogu, ona su moj blagoslov i moj ponos - sve mi bude lakše - kaže Svetlana.

U zaseoku Jantorine nema lekara, nema babica, najbliži su u Sjenici, 50 kilometara daleko. Zimi, i 50 kilometara i nedeljama, dok su putevi okolo zavejani.
- Bogu hvala, deca mi, osim vakcine, ne znaju za lekara - priča Svetlana.

Zoran Šaponjić

Srećna deca... Mićo, Marko, Miloš, Marjan, Marijana i Marija

Tri velika hleba dnevno, tri-četiri kese praška mesečno, tona pelena i veša za pranje na ruke svakog dana.

- Znam da majke u Srbiji rađaju jedno-dvoje, a imaju uslove hiljadu puta bolje od mene... Ja teško živim, istina je, moj život je težak rad svaki dan, ali kad njih pogledam oko mene, sve mi je lakše. Da mi je samo da ovde dočekamo struju, dečacima bih savetovala da ostanu ovde, zemlje imamo, stoku imamo, bolje nego da idu u svet, da se muče, najbolje je čoveku na svom pragu - kaže Svetlana.

Gledaju kod komšije
DECA NIKAD NISU IMALA TELEVIZOR

Četvorica dečaka još nisu u svojoj kući videla televizor. Ne znaju ko su Mesi, Ronaldo, nikad nisu pogledali crtani film.
- Odvedem ih ponekad kod komšija Smolovića, sat i više hoda, posle ne mogu da ih odvojim od televizora, hoće i oni nešto da vide - kaže otac Darko.

Nema uslova
JOŠ BEZ STRUJE

Jelići još u kući nemaju struju. Sve akcije pokrenute prethodnih godina da se problem reši su propale. Jeliće su prekjuče posetili Goran Jovanović i Siniša Nedeljković, dobrotvori iz Zvečana, obećali da će pokušati, učiniti sve da Jelići konačno dobiju struju.
- E, kad bi dao bog, kad bi ljudi pomogli, da i nama sine, da ova deca progledaju na oči kad ja nisam - kaže deda Tomo.

TAGOVI