Pre tačno 44 godine, 5. septembra 1972, pripadnici palestinske terorističke organizije "Crni septembar" ubili su tokom Olimpijskih igara u Minhenu 11 izraelskih sportista.
Osmorica palestinskih terorista su, odeveni kao sportisti i sa torbama punim oružja, preskočili u praskozorje u 4:10 sati ogradu Olimpijskog sela u Minhenu. U apartmanima, naišli su na nekolicinu budnih izraelskih sportista, koji su im pružili otpor.
Nakon ulaska u apartman, teroristi su počeli da prebacuju sve sportiste iz jednog apartmana u drugi. Tom prilikom je Moše Vajnberg (Moshe Weinberg), rvački trener, pokušao da napadne teroriste kuhinjskim nožem ali je upucan i ubijen. U isto vreme je i dizač tegova, Josef Romano (Yossef Romano) napao i povredio jednog od Palestinaca pre nego što je ubijen rafalima ispaljenih iz automatskog oružja.
Teroristi su ostali sa 9 taoca: Josef Gutfrojnd, David Berger (David Berger), Mark Slavin (Mark Slavin), Jakov Springer (Yacov Springer), Zev Fridman (Ze'ev Friedman), Amicur Šapira (Amitzur Shapira), Eliezer Halfin (Eliezer Halfin), Keat Šor (Kehat Shorr) i Andre Špicer (Andre Spitzer).
Teroristi su tražili oslobađanje 234 zatvorenika iz zatvora u Izraelu, kao i puštanje na slobodu Andreasa Badera i Ulrike Majnhof, vođa nemačke levičarske terorističke organizacije Frakcija crvene armije (RAF), koja je po njima prozvana i Bader-Majnhof grupa.
Nemačka policija, koja je prethodno odbila ponuđenu pomoć Izraela u obračunu s teroristima, teroriste i taoce otpremila je u Firstenfeldbruk, u obližnju vojnu bazu NATO-a i vojni aerodrom. Teroristi su, naime, tražili bezbedan transport u Egipat, što im je obećano.
U toku policijske akcije na aerodromu, loše isplanirane i nesrećno izvedene, ubijeno je svih devet talaca, između ostalih, jedan policajac i četvorica terorista.
Trojica uhapšenih terorista su docnije predati Libiji. Jedan od njih, Džamal Al-Gašej, krajem devedesetih je učestvovao u dokumentarnom filmu "Jedan dan u septembru" - čija je tema bio minhenski napad.
Terorističku akciju vodio je šef "Crnog septembra", poznati palestinski terorista Abu Daud.
Mediji, izraelski i nemački, docnije su špekulisali da su bitnu ulogu, kao inspiratori, imali izvesni nemački neonacisti.
Nemačka policija uhapsila je, u sklopu istrage, izvesnog Vilija Pola, novembra 1972, kada je u njegovoj kući pronašla veliku količinu ilegalnog oružja, ali nije našla jasnu vezu sa organizacijom "Crni septembar".
Pol se nakon odslužene kazne preselio na Bliski istok, gde je pod pseudonimom Vili Vos nastavio karijeru pisca kriminalističkih romana, od kojih su neki i nagrađeni - da bi se kasnije vratio u Nemačku. Danas živi u Erdingu, u Bavarskoj.
List "Špigl" je, pozivajući se na podatke Savezne službe za zaštitu Ustava, pisao je da je dva meseca pre napada, policija iz Dortmunda dostavila tajnoj službi podatak da se jedan čovek "arapskog izgleda" tajno sastao sa nemačkim neonacistom Polom. Baratali su imenom Sad Vali, što je bilo tajno ime palestinskog teroriste Abu Dauda.
Nemačka policija pogrešila je procenjujući i da je Izraelce kidnapovalo najviše pet terorista, iako ih je bilo osmoro.
Policiji su tadašnje izraelske vlasti poručile da pregovori sa teroristima ne dolaze u obzir, ali su im ponudile pomoć specijalaca MOSAD-a (Institut za špijunažu i specijalne operacije Izraela) kako bi učestvovali u akciji spasavanja olimpijaca.
Nemački kancelar Vili Brant i ministar inostranih poslova Hans-Ditrih Genšer odbili su ponudu. Ispostavilo se da je procena bila pogrešna, jer su nemačke bezbednosne snage bile bez iskustva u takvim situacijama.
Izraelska delegacija je posle masakra napustila Olimpijske igre, pridružio im se i legendarni američki plivač Mark Špic, koji je i sam jevrejskog porekla, a Igre su napustile i reprezentacije Egipta, Filipina, Alžira i nekoliko holandskih, norveških i drugih olimpijaca.