Brojni su naučnici zadužili su čovečanstvo svojim otkrićima, ali ovo je priča o onima koji su svoje zločine pravdali željom za znanjem ili su izumeli ono što je nanelo veliku štetu čovečanstvu.
1. Dr Jozef Mengele (1911-1979)
Ovaj zloglasni nemački lekar, jedan od simbola i stubova fašističke Nemačke, stekao je nadimak "anđeo smrti" zbog svojih jezivih eksperimenata nad ljudima, uglavnom Jevrejima, u Aušvicu i drugim koncentracionim logorima.
Između ostalog, Mengele je ljude koristio kao zamorce u pokušaju da genetskim inženjeringom stvara Arijevce. Eksperimente je uglavnom vršio na blizancima: jedan je bio zamorče, a drugi kontrolni primerak. Tako je mučio 3.000 blizanaca, a te "naučne oglede" preživelo je samo 180 njih.
Ubrizgavao je ljudima boju u oči da bi postale arijevski plave, amputirao udove i presađivao iz drugima, ubrizgavao im otrovne supstance. "Bavio" se i veštačkom oplodnjom, testirao granice ljudske izdržljivosti tako što je ostavljao "pacijente" bez vode i hrane, vadio im organe itd.
Operacije i oglede obavljao je u nehigijenskim uslovima i na živo, a ljudi su umirali u stravičnim mukama. Sve to radio je u na druge ljude, obavljajući operacije u nesterilisane uslovima, bez analgetika i na živo, a pacijenti su umirali u velikim mukama.
Posle pada nacističke Nemačke, Mengele je pobegao u Argentinu, promenio identitet i, izgleda, obavio niz plastičnih operacija. Utopio se plivajući, a njegov identitet je potvrđen tek 1992.
2. Dr Džulijus Robert Openhajmer (1904-1967)
Vođa tajnog Projekta Menhetn, odgovornog za proizvodnju i upotrebu prve atomske bombe, bio je genijalni nuklearni fizičar. Pre no što se uključio u projekat bio je član svake komunističke organizacije na Zapadnoj obali Amerike, što je i sam priznao. I
ako je naknadno tvrdio da je sablažnjen razornim posledicama svog dela, njegov saradnik Viktor Vejskopf je izjavio: "On nije davao naredbe iz glavne kacelarije, već je bio uključen u svaki delić projekta, na svakom koraku. Bio je u laboratoriji i sobama za seminare, vođa svake nove ideje i poboljšavanja razornog efekta. Njegovo prisustvo bilo je svesno i namerno, a stvarao je jedinstvenu atmosferu, punu entuzijazma i izazova".
SAD su 1945. bacile atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki. Direktno je poginulo oko 100.000 ljudi, ali čitave generacije su stradale od pogubnih posledica radijacije.
3. Članovi Studije sifilisa u Taskigiju
Tokom 40-godišnjeg postojanja PHS-a (američke Javne zdravstvene službe), članovi ove grupe vršili su eksperiment na 399 Afroamerikanaca u uznapredovalom stadijumu sifilisa. Naučnici su mogli da im daju lekove protiv te bolesti i izleče ih, ali suština ovog neljudskog istraživanja bila je baš u tome da se prikupe informacije o toku bolesti u slučaju da se ona ne leči.
Eksperiment je vršen bez pristanka bolesnika, koji su trpeli užasne bolove, a obustavljen je 1972, kad se za njega saznalo u javnosti. Ovakva rasistička politika sama po sebi je nečuvena, ali još gore je to što su brojni naučnici koji su radili s bolesnicima bili Afroameriikanci. Studija sifilisa u Taskigiju smatra se najsramotnijim, najdugotrajnijim i najgorim medicinskim ekperimentom nad ljudima u istoriji medicine.
4. Dr Sigmund Rašer (1909-1945)
Još jedan poznati nemački naučnik koji je svoju "slavu" stekao u nacističkim logorima. Neki od njegovih poznatih eksperimenata na zatvorenicima su bili izlaganje hladnoći do smrti ili simuliranje uslova na velikim nadmorskim visinama da bi otkrio granice ljudske izdržljivosti. Više od 300 "pacijenata" zarazio je malarijom, odstranjivao im organe i slično.
Procenjuje se da je oko trećina logoraša na kojima je eksperimentisao umrla kroz dan-dva, dok su se neki mučili mesecima. Osim toga, on je tvorac cijanida u kapsulama, što je, ironično, postalo sredstvo samoubistva njegovog voljenog prijatelja, Himlera.
Uhapšen je 1944. pošto je otkriveno da je lagao vlasti da su on i supruga dobili troje dece posle njenog 48. rođendana; decu je, zapravo, kupovao ili otimao. Vratio se u Dahau, ali ovog puta kao zatvorenik, a streljan je tri dana pre nego su savezničke snage oslobodile taj logor.
5. Širo Iši (1892-1959)
Iši je bio japanski general i lekar mikrobiolog koji je radio u tajnoj Jedinici 731, osnovanoj radi stvaranja biološkog oružja tokom Drugog svetskog rata. Sagradio je veliki kompleks sa više od 150 zgrada na preko šest kilometara kvadratnih, gde je vršio eksperimente. Neki od njegovih zločina su amputacije delova tela i operacije na trudnicama, koje su silovali on i njegovi saradnici, inficiranje zarobljeih vojnika raznim bolestima i virusima poput antraksa, gonoreje i sifilisa, smrzavanje delova tela živih pacijenata sve do stadijuma gangrene i smrti.
Na ljudima je testirao razornu moć granata imunicije, izlagao ih radioaktivnim zracima, izgladnjivao, spaljivao i žive sahrajivao.
Posle kapitulacije fašističkog Japana, Amerikanci su mu dali imunitet u zamenu za informacije o biološkom oružju. Ovaj zlikovac nije proveo u zatvoru nijedan dan.
(Express.hr)