SOVJETSKI AVION OD KOGA JE ZAPAD STREPEO: Bio je brži od svega, a onda im je čudesno doleteo u ruke!
Početkom 1970-ih godina hladni rat je bio u svojem punom zamahu. Amerikanci su odlaskom na Mesec upravo dobili trku u svemiru, ali Sovjeti se nisu zbog toga predali na svim ostalim poljima.
Tako je 1970. godine američki satelit na sovjetskim aerodromima zapazio nove avione, naizgled ogromne lovce s velikim krilima, koji se testiraju u tajnosti, piše BBC.
Budući da velika krila bolje raspoređuju težinu avion postaje agilniji i lakše skreće. U kombinaciji s dva naizgled ogromna mlazna motora to je dovoljno zabrinulo Amerikance da bi se upitali o kakvom se tačno avionu radi i koje su njegove mogućnosti. Je li brži od njihovih? Mogu li njihovi lovci da se nose sa ovim novim sovjetskim avionom?
Godinu dana kasnije na Bliskom istoku su Izraelci zapazili čudni novi avion koji je leteo brzinom od 3.2 maha, dakle tri puta brže od brzine zvuka, i uspinjao se na visinu od 20 kilometara. Ni oni nikad pre nisu videli nešto takvo. Kad su drugi put zapazili avion i pokušali da ga presretnu svojim lovcima nisu mu prišli ni blizu.
Takvu brzinu dostizao je jedino kultni američki špijunski avion Lokhid SR-71, poznat pod nazivom Blekbird (Crna ptica). Ipak, Crna ptica nije bila naoružana projektilima kao sovjetski avion. Bilo je to sasvim dovoljno za Pentagon da oglasi uzbunu zbog novog sovjetskog borbenog aviona koji je očito brži i okretniji od bilo čega što oni imaju.
Ipak, bez dobrih špijunskih informacija zapadne sile naprosto nisu imale načina da to znaju. Štaviše, nisu ni znali kako se avion zove.
Međutim, to će promeniti jedan čovek - Viktor Belenko. Rođen neposredno posle Drugog svetskog rata, Belenko je bio uzoran građanin koji je upornim radom postao vojni pilot. Kada je u svojim kasnim dvadesetima prošao kroz lične probleme (između ostalog i razvod), Belenko je počeo da ispituje ispravnost sovjetskog sistema i "zle Amerikance", kakvim ih je prikazivala propaganda u prvoj komunističkoj sili sveta.
Srećom po njega, Belenko je leteo famoznim lovcem koga su se Amerikanci toliko bojali i 1976. godine je shvatio da bi upravo taj avion, nazvan Mig 25, mogao da bude njegova karta za beg na zapad. Stacioniran u bazi Čugujevka blizu Vladivostoka, Belenko je bio među pilotima koji su bili zaduženi za presretanje američkih špijunskih aviona koji su znali da preleću iznad sovjetskog vazdušnog prostora. Ta baza je bila udaljena tek 644 kilometara od Japana i Belenko se naposletku odlučio na beg.
6. septembra 1976. odleteo je zajedno s nekoliko svojih kolega na trening-misiju. U jednom trenutku se odvojio od formacije i krenuo prema Japanu, a kako bi izbegao sovjetske i japanske radare leteo je na visini od samo 30 metara iznad mora.
Kada je bio dovoljno duboko u japanskom vazdušnom prostoru Belenko je podigao svoj Mig na visinu od 6 kilometara kako bi ga spazili japanski radari - iako su Japanci pokušali da ga zovu, njegov radio je bio podešen na pogrešnim frekvencijama pa nije uspeo da im objasni ko je i kakve su mu namere. Kad su se japanski lovci digli da ga presretnu, Belenko se spustio ispod oblaka i ponovo nestao s radara. Cilj mu je bila baza Čitoz. Kako se njegov tank brzo praznio, bio je prisiljen da sleti na najbliži aerodrom - Hakodate na severu Hokaida.
Malo je reći da su Japanci bili zapanjeni kad su gledali kako se na pistu spušta ogromni, gotovo 20 metara dugi borbeni avion s dva mlazna motora, ukrašen crvenom zvezdom Sovjetskog Saveza. Budući da je pista bila prekratka za Mig 25, Belenko se zaustavio tek nakon što je "preorao" stotinjak metara zemlje na samom kraju piste.
Kad je izašao iz kokpita, izvukao je pištolj i ispalio dva hica u znak upozorenja, a službenicima s aerodroma kazao je svoje ime, čin i želju da prebegne na zapad.
Tu su se ubrzo našli mnogi agenti, među njima i oni iz CIA, koji nisu mogli da se načude vlastitoj sreći. Njihov misteriozni avion doslovno im je doleteo u ruke.
Najtajniji avion tog vremena uskoro je rastavljen deo po deo tokom sledećih nedelja, a njegove mogućnosti bile su napokon ogoljene pred znatiželjnim očima zapadnih agenata i inženjera. Mig 25 nije bio super-lovac kojeg se Pentagon bojao. Istina, bio je vrlo brz (i danas je drugi najbrži vojni avion u istoriji), ali je imao vrlo specifičnu ulogu (uglavnom presretanje neprijateljskih špijunskih aviona) van koje su njegove mogućnosti bile ograničene.
Mig 25 bio je skup presretač naoružan s četiri ogromna vazduh-vazduh projektila koji je mogao da leti tri puta brže od zvuka, ali čiji motori bi se pri tim brzinama nalazili pod ogromnim pritiskom zbog čega je pilotima savetovano da ne lete brže od maha 2.83 (3400 km/h).
Osim toga, Mig 25 nije bio ni približno okretan kako se mislilo, zbog jakih motora je brzo trošio gorivo i posledično imao manji domet, a njegov radar je bio zastareo u poređenju s američkim.
Iako je Mig 25 proizveden u više od 1.000 primeraka i i dalje je u ograničenoj službi u ruskim vazdušnim snagama (a koriste ga i Alžir i Sirija), njegov uticaj na razvoj vojne avijacije bio je najviše u strahu koji je izazivao kod Amerikanaca i njihovih saveznika pre nego su znali njegove mogućnosti. Zbog njega je razvijen i brzi F-15 Igl, koji je i dan danas jedan od najboljih lovaca na svetu.
Što se ruske avijacije tiče, Mig 25 služio je kao podloga da se napravi Mig-31, brzi, snažni, sofisticiraniji i dobro naoružani avion s moćnim radarom koji ruske snage i danas naveliko koriste, a čije su celokupne mogućnosti i detalji izrade još uvek tajna.
(BBC)