LESKOVAC- Imala je 5 godina kada su joj deca na ulici brutalno saopštila da je usvojena, a 16 kada je počela da traga za svojim biološkim roditeljima, iako su joj njeni „pravi“ roditelji pružili svu ljubav i topli dom.
Ona je Milica Nikolić (22) književnica i glumica, o čijim talentima je nekoliko puta pisala Jugmedia, ne znajući da se iza glumačkih i književnih bravura, veselog i lepog lica i ozbiljnog glasa krije unutrašnja drama i sudaraju pitanja bez odgovora.
„Od bioloških roditelja želim samo nekoliko pitanja, a to su – kako, zašto, s kim? Preda mnom je jednog dana udaja, materinstvo, prosto, želim da znam kakvi su oni koji su me napravili, kakve gene, možda bolesti, nosim, kakve su moje sestre i braća. Ništa drugo, jer, meni su moji pravi roditelji u Leskovcu pružili sve i ja ih volim najviše na svetu“, priča Milica.
Za nju se, kaže, čulo posle tekstova u Jugmedi, čak do Beograda, gde su je pozvali da gostuje s predstavom „Tugo boške“ Ljubiše Dinčića, ali i posle pisanja našeg portla o njenom književnom prvencu „Bez granica“, sa neobičnim ljubavnim dramskim zapletom. Srbiju je, međutim, rasplakala kada je na svom fejsbuk profilu apelovala da joj se pomogne u potrazi za biološkim roditeljima.
„Javila se jedna žena koja je tvdila da je moja majka, no, ubrzo je odustala od te priče, ne znam zbog čega. Ipak, mislim da sam negde pri kraju svog traganja“.
Milica Nikolić rođena je na Kosovu 1994. godine, a usvojena sa tri i po meseca iz porodilišta u Gnjilanju. Ubrzo je stigao odgovor na apel preko društvene mreže:
“Zdravo Milice…
Ja sam počela da radim u gnjilanskom porodilištu nedelju dana pošto si ti dovedena. Ne mogu mnogo da ti pomognem. Ne znam detalje, sećam se da niko nije znao ništa o tome kako si ostavljena. Mogu samo da ti kažem da si dobijala mnogo pažnje i ljubavi od strane svih sestara koje su radile u porodilištu. Mnogo smo te svi voleli, hranili te, nabavili lepu garderobu za tebe, imala si poseban krevetić sa lepom dečjom posteljinom… Zvali smo te Nera, boginja hrabrosti i mnogo smo plakali kada si otišla. Bili smo srećni zbog tebe, ali si nam nedostajala. Ne sećam se imena sestara koje su tamo radile, ja sam otišla iz Gnjilana 1994. godine, načelnik ginekologije je bio xxxxxx , ali nisam sigurna koliko on može da pomogne”, napisala je negovateljica.
“Često sam razmišljala u kakvim sam uslovima rođena, da li na ulici ili u nekom jarku i kako su proticali ti prvi meseci. Ovim pismom, koje me je veoma uzbudilo, sklopila sam jednu kockicu iz svog najranijeg života, ali nedostaju još”, kaže Milica, kojoj, dok priča, ne podrhtava glas i ne plače. “Svesno sam ušla u ovu avantuturu. Iako su mi sva vrata zatvorena, ne gubim nadu”.
Milica piše svoj drugi roman pod naslovom “Koma” i on je autobiografski.
„Naslov – koma, odgovara mom životu jer sve dok ne nađem biološke roditelje ja ću živa biti u komi. Taj roman mora da ima kraj, napisaću ga onda kada pronađem roditelje”.
U međuvremnu, Leskovčanka više boravi u Beogradu i u Novom Sadu, gde preko nezavisne produkcije igra glavnu ulogu u “Tugo boške” i gde sprema monodramu, čiji je autor takođe leskovački pisac Ljubiša Dinčić.
“Pored mojih roditelja, Ljubiša Dinčić je najvažniji čovek u mom životu. Često pomislim kako su srećna njegova deca što ga imaju”.
Ona i ovoga puta apeluje na sve čitaoce Jugmedie da joj pruže bilo kakvu informaciju o njenom biloškim roditeljima. Dosadašnja saznanja je vode u Prištinu.
“Hoću da znam, hoću da stavim tačku, da izađem iz kome i da krenem putem koji sam već trasirala, a to je – gluma”.
(Jugmedia)