Britanski dokumentarac koji bi se lako mogao tumačiti kao svojevrsan vodič za sponzoruše o tome kako "upecati" bogatog muškarca, progovara o modernom društvenom fenomenu prema kojem žene siromašnijeg imovinskog statusa ulažu velik trud, vreme pa i novac na to kako bi postale "materijal" za suprugu milionera ili još bolje - milijardera.
U njemu se objašnjava kako je većina ultra bogatih žena današnjice to postalo dobrom udajom ili nasledstvom, a velik broj njih koje su se udale za milionere ili milijardere su se i rastale nakon 5 godina braka, tako osiguravajući finansijsku sigurnost, odnosno luksuzan život.
Koliko je "bogato se udati" postala životna misija brojnih devojaka koje su odlučile da kapitalizuju svoju lepotu i mladost umesto pameti u smeru edukacije ili nečeg sličnog, dokazuje čak i otvaranje tzv. akademija ili škola za sponzoruše.
Jednu od njih osnovala je u Njujorku Karla Abonia, 37-godišnja profesionalna sponzoruša - kako sama sebe naziva.
Ona je udružila snage sa svojim sponzorom te su osnovali školu u kojoj će učiti žene kako da postanu najbolje zavodnice, a glavni kursevi su seksualnost, razumevanje i damsko ponašanje. Osim toga, u školu dolaze i estetski hirurzi koji sugerišu damama šta bi na sebi trebalo da promene kako bi izgledale što privlačnije.
No, da bogataši nisu uvek tako naivni dokazuje i internet hit u kojem je jedan bankar spustio devojci koja se predstavila kao sponzoruša na jednoj stranici za upoznavanje.
Ona je tražila pomoć kako da osvoji bogataša:
Biću iskrena. Imam 25 godina, vrlo sam lepa, imam stila i dobar ukus. Želim da se udam za muškarca koji zarađuje 500.000 dolara godišnje ili više. Moglo bi se reći da sam pohlepna, ali godišnja plata od milion dolara u Njujorku se smatra platom srednje klase.
Moj zahtev nije veliki. Postoji li iko na ovom forumu ko zarađuje 500.000 dolara godišnje? Je li u braku? Ako postojiš, želela bih te pitati šta moram učiniti da se udam za bogatog čoveka poput tebe. Najbogatiji muškarac s kojim sam izlazila zarađivao je 250.000 dolara godišnje, i tad mi se činilo da je to moja gornja granica. Ali, ako neko poželi da se preseli u bogatašku četvrt na Menhetnu, tih 250.000 dolara nije dovoljno.
I dobila je odgovor
Draga gospođice Lepa,
Pročitao sam tvoj post s velikim zanimanjem. Pretpostavljam kako ima puno devojaka koje imaju slična pitanja kao što je tvoje. Dopusti mi molim te da analiziram svoju situaciju kao profesionalni investitor.
Moj godišnji prihod je veći od 500.000 dolara godišnje što udovoljava tvojim kriterijumima, ali nadam se kako je svakome jasno da neću ovde gubiti vreme. Sa stajališta poslovnog čoveka, odluka da se oženim s tobom bila bi loša.
Razlog je vrlo jednostavan pa ću ti objasniti.
Detalje ću ostaviti po strani, ono što ti pokušavaš napraviti je razmeniti lepotu za novac. Osoba A pruža lepotu, a osoba B plaća za to, i to je pošteno. Međutim, ovde postoji nepremostiv problem. Tvoja lepota će nestati, ali moj novac neće bez ikakvog valjanog razloga. Činjenica je, moj prihod se može povećati iz godine u godinu, ali ti ne možeš biti sve lepša.
S gledišta ekonomije, ja sam imovina kojoj cena raste, a ti si imovina kojoj cena pada. Ali to nije samo normalni pad vrednosti, već eksponencijalni. Ako ti je lepota jedina imovina, tvoja vrednost će za deset godina biti puno manja.
Ako predmetu "trgovine" pada vrednost, prodaje se. Nije dobra ideja zadržati ga dugoročno. Isto važi i za brak koji ti želiš. To je možda okrutno reći, ali moram kako bi ti donela mudriju odluku, imovina kojoj vrednost pada biće prodana ili data u najam.
Svako s preko 500.000 dolara zarade godišnje nije lud; mi bi s tobom samo izašli, ali ne bi se oženili za tebe. Savetovao bih ti da zaboraviš tragati za idejama kako se udati za bogataša. Mogla bi tražiti način kako da se sama obogatiš i zarađuješ 500.000 dolara na godišnje. To je puno verovatnije nego to da češ pronaći bogatu budalu.
Nadam se je ovaj odgovor pomogao.
(Express.hr)