Tražim da se monstrumi poput Siniše Zlatića osude na doživotnu robiju i na težak prinudni rad. U suprotnom, zlotvorima u zatvoru će biti bolje nego sirotinji u Srbiji
Na mestu masakra, u kafiću „Makijato“, gde je ubica usmrtio bivšu suprugu Dijanu Savanović (30), Vladimira Kosovića (34) iz Ravnog Topolovca, Vladimira Mijatovića (40) i Stevana Jojića (40) iz Žitišta, kao i Jovanu Popović (20) iz Banatskog Karađorđeva, teskoba je i dalje prisutna.
- Počeli smo da radimo dvadeset dana nakon tragedije. Tada, ali i na obeležavanju četrdeset dana od masakra, naša porodica je zapalila sveće i položila cveće. Gosti se jesu vratili, ali atmosfera nije ni približna onoj koja je vladala pre nego što se tragedija dogodila. Muzika je uvek tiha, a takvi su i naši gosti - kaže Ljubomir Milinović, otac vlasnika kafića.
Njegovi sinovi Branko, Davor i Miloš kobne noći bili su u kafiću.
- Dvojica su se nalazila nekoliko metara od mesta gde je ubica zapucao, dok je treći bio za šankom. U kafiću je bila i moja snajka. Teško mi je i sada da govorim o svemu što sam video kad sam dotrčao iz kuće do kafića. Četvrti sin Bojan, koji živi i radi u Americi, preko medija je saznao šta se desilo - priča Milinović i potvrđuje da je dva puta video oca višestrukog ubice i okrenuo glavu.
- Ne mogu i ne želim da ga gledam. U kući su ilegalno držali arsenal oružja. Neshvatljivo mi je to, ali i da je neko bio u stanju da zapuca na nedužne ljude u prepunom kafiću - kaže Milinović.
Neizmerna tuga
Tuga ne prolazi ni u domu porodice Savanović.
- Živimo samo zbog našeg devetogodišnjeg unuka. Svaki put kad pogledam Dijaninu sliku ili neku njenu stvar, obuzme me neopisiva tuga. Suze same poteku. Supruga još teže podnosi što smo ostali bez nje - teškom mukom započinje priču Sveto Savanović.
Unesrećeni čovek kaže da je njegovo srce zauvek ranjeno i da se nikad neće osloboditi trauma.
- Često se budim noću okupan znojem. Dijanin lik mi dolazi u san. Žao mi je ćerke, ali i njenog sina. U unukovim očima vidim neizmernu tugu za majkom - govori Sveto, dok s lica briše suze.
- Dijana se napatila u braku sa Sinišom. Svakodnevna ponižavanja i uvrede podnosila je samo zbog sina. Za svaki njegov neuspeh Dijana je bila kriva. Toliko je bila očajna da je pomišljala da ode i skoči u Begej ako je ne primimo da se vrati. Skretao sam pažnju Siniši da se zbog nervoze obrati lekaru za pomoć, da više ne kinji Dijanu i dete. Nije me slušao. Terao je po svome - kaže Savanović.
Ožalošćeni otac priča da nakon razvoda s Dijanom Siniša nije mario za egzistenciju njihovog sina. Na kraju teške ispovesti uputio je poruku našoj državi i javnosti:
- Tražim da se monstrumi poput Siniše Zlatića osude na doživotnu robiju i težak prinudni rad. U suprotnom, takvim zlotvorima će u zatvoru biti bolje nego sirotinji u Srbiji - direktan je Savanović.
Predsednik SO Žitište
RANJENIMA PO 50.000 DINARA
Predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević kaže za Kurir da će uskoro uputiti jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 50.000 dinara ranjenim osobama.
- Imali su značajne izdatke zbog lečenja i rehabilitacije, pa smo se iz tog razloga odlučili na ovaj potez. Trudimo se na sve načine da pomognemo unesrećenima - poručuje Vučurević.
Puki slučaj
U POSLEDNJI ČAS IZBEGLI MASAKR
Kristijan Orban iz Torde, njegova supruga i još dvoje prijatelja kobne večeri pukim slučajem su izbegli masakr.
- Nakon koncerta Van Gog krenuli smo kući. Iz pravca „Makijata“ čula se muzika. Supruga i njena prijateljica nisu bile saglasne da odemo tamo. Kad smo zamakli u sledeću ulicu, čuli smo pucnje. Mislili smo da su petarde. U zoru sledećeg dana shvatili smo da smo za dlaku izbegli da se nađemo oči u oči sa smrću. Žao mi je nedužno nastradalih i ranjenih ljudi - kaže Orban.