Ulice Teherana posle ponoći su puste, ali određene kuće, naročito one u bogataškim četvrtima preko noći se pretvaraju u ono što je nezamislivo za tradicionalne Irance - mesta zabave s potocima alkohola i DJ pultovima.
"Znate kakva je situacija ovde, toliko je pritisaka spolja, da morate da nađete način kako da pobegnete, barem imaginarno - prenosi "The Guardian" reči 35-godišnjeg Amtina iz Teherana koji redovno konzumira droge poput LSD-a.
Njegova priča bila bi uobičajena za neke druge zemlje sveta, ali ne i za Iran, zemlju u kojoj je alkohol zabranjen, a noćni život ne postoji.
"Kako izgleda moj život? Ustajem u šest, umijem se i sedam u auto. Uveče, ako imam sreće, s posla dolazim do 20 sati, večeram i idem da spavam. Da ne organizujem vikend zabave, kako bi moj život izgledao?", pita se Nastaran dok u ruci drži času sa žestokim pićem.
Ali, šta ukoliko upadne policija? Dođu li čuvari reda i mira moguće je potkupiti ih iznosima od 50 do 500 dolara, a ako nisu potkupljivi, verovatno će uhapsiti sve koji su se na zabavi našli. Većina će u zatvoru provesti jedan ili dva dana.
Podvrgavaju se alkotestu i ukoliko se utvrdi da su pijani, kazna može biti znatno oštrija. Takođe, nije neobično da se devojke uhapšene na kućnoj zabavi šalju na dokazivanje nevinosti. Najbolje zabave događaju se četvrtkom jer je petak u Iranu neradni dan. Obično počinju posle 22 sata i završavaju u tri ujutro.
Žestoka pića popularnija su od piva ili vina jer je jednu flašu jakog alkohola ipak lakše prokrijumčariti nego nekoliko piva. Ima i droge, najviše se troši marihuana, opium, Kristal met i heroin, piše Kvora.
Posedovanje droge u Iranu naročito je velik rizik jer za nekoliko grama opiuma i heroina može se dobiti smrtna kazna. Što se tiče muzike na ilegalnim zabavama, to su uglavnom strani hitovi, a neki mlađi oduševljeni su i aktuelnim svetskim hitovima. U Iranu vlada dopušta puštanje samo klasične i tradicionalne muzike.
Organizatori zabava, ali i gosti izlažu se velikom riziku, ali ima i onih koji idu korak dalje, a to su "partijaneri". Javna je tajna da u Iranu postoji tehno scena i da se zabave organizuju na skrivenim mestima izvan gradova jer takva bučna okupljanja ipak je nemoguće smestiti u kuće i stanove.
Teheranski DJ-evi Anuša i Araša, koji nastupaju pod imenom Blejd end Bird (Blade and Beard) otkrili su detalje iz svog života u dokumentarnom filmu "Raving Iran" švajcarske rediteljke Suzan Ređina Meures.
Anuš i Araš svaki put moraju dobro da razmisle koga da pozovu na zabavu i šta će se dogoditi ukoliko upadne policija. Možda se sve čini beznadežnim, ali uvijek postoji plan. Kako bi izbegli kaznu, uglavnom ispričaju policiji da je reč o venčanju, razdvoje muškarce i žene i zamole sve žene da svoje hidžabe imaju negde u džepu ili torbici kako bi ih brže stavile.
(Avaz/ Gardijan)