Njihova majka Sanja i trinaestogodišnja sestra Sara, Nikolina bliznakinja, nisu izlazile iz kuće. - One su pod sedativima, morali su da dolaze lekari iz račanskog Doma zdravlja da im daju lekove za smirenje. Iščekivale su i na kraju čule vest da su nađena tela - kaže jedan od komšija porodice Petrović.
Strefanova i Nikolina tetka Srbijanka Nenadić jedina je smogla snage da priča. Kaže da još ne znaju kako se dogodila stravična tragedija. - Razne priče kolaju: te da je neko od dece gurnuo Nikolu u vodu, te da je sam slučajno skliznuo s pedaline, a onda je Stefan skočio za njim... Vrag će ga znati, a sad nije ni bitno, mi smo ih izgubili. Bili su to divni dečaci, poslušni, vredni, dobri đaci, sportisti. Najteže će ubuduće biti mom bratu Aleksandru jer nema više muških ruku da mu pomažu oko kuće i u poslu - s grčem na licu priča Srbijanka.
U Osnovnoj školi „Karađorđe“ u Rači, gde je u osmi razred išao Stefan, a u sedmi Nikola Petrović, u ponedeljak nije bilo nastave. Deca su vraćena kućama nakon jutarnjeg dolaska u učionice.
Oko deset časova školskim autobusom sa Srebrnog jezera, u pratnji roditelja, stigli su članovi školskog fudbalskog tima za koji su nastupali i sada pokojni Stefan i Nikola. Pre nesreće oni su u nedelju igrali meč u Velikom Gradištu sa svojim vršnjacima u okviru pionirske lige Zapadne regije Dunav.
Artist-freed
Zabranili im ulazak u vodu
- Planom puta bilo je predviđeno da posle odigranog meča svratimo pola sata na Srebrno jezero da se deca okrepe. Vodili smo 15 fudbalera. Trener ekipe Marko Glišić i ja rekli smo im da se prošetaju i izričito zabranili da ulaze u vodu. Nažalost, nisu poslušali. Ma, samo što smo seli spazili smo da se njih desetak smestilo u pedaline i da su krenuli ka sredini jezera. Dozivali smo ih da se vrate. Nisu nas čuli, a onda je nastalo komešanje na pedalinama. Videli smo da nešto nije u redu. Sve se odigralo za dva minuta. Ovo je užas - kaže direktor OŠ „Karađorđe“ Zoran Jovanović.
Artist-freed
Vlasnik prodavnice BRAĆA KUPILA SENDVIČ ZA PUT
U nedelju ujutro, pred polazak u Gradište, Stefan i Nikola su svraćali kod mene u radnju da kupe sendvič i sok. Ne mogu da poverujem šta im se desilo, ovo je nečuvena tragedija! Dobri su to bili dečaci, često su kod mene pazarili. Bili su vaspitani, vredni, znam da su pomagali ocu na raspustu oko poljoprivrede. Strašno, strašno, šta drugo reći - kaže Predrag Jovičić, vlasnik prodavnice u blizini OŠ „Karađorđe“.