Poslednjih nekoliko meseci imamo u medijima dilemu da li je zaštitnik građana Saša Janković zaštitnik ili političar.
On nastupa više kao opozicionar i u medijima se puštaju informacije da bi bio zajednički kandidat barem dela prozapadne opozicije.
Koliko vidimo, postojali su pregovori o tome sa DS, to jest Šutanovcem. No, Šutanovac, koji je predsednički kandidat DS, najavio je da bi Pavićević mogao biti predsednički kandidat na izborima.
Pavićević napušta Živkovića, njegovu Novu stranku, i pojavljuje se kao PR predsedničke kampanje Saše Jankovića, koji je i dalje u udobnoj fotelji zaštitnika građana. Da li vam je jasno sve ovo što je napisano? Ne brinite, nije ni meni.
Umesto da se Saša Janković opredeli za to da li će jesti hleb kao zaštitnik ili kao političar, on je i dalje ni vamo ni tamo. Malo je zaštitnik, malo političar, a to nije dobro ni za funkciju zaštitnika, ni za političku scenu. Njegova aktivnost svodi se na promociju na društvenim mrežama, pre svega na Tviteru, gde blokira neistomišljenike. Na društvenim mrežama promoviše i svoju ekipu koja je nedavno spasla jedno ugroženo mače. Tako zaštitnik građana postaje i zaštitnik mačaka, barem dok ne odluči da pređe u politiku.
Nasuprot tom domaćem politikantstvu imamo iz Rusije jednu pozitivnu priču o zaštitniku najmlađih - dece. Poverenik za decu je postala Ana Kuznjecova, majka šestoro dece koja ima veliko praktično humanitarno iskustvo u rad s njima. Ovo je zaista inspirativna priča. Nama su izuzetno potrebni zaštitnici građana ili dece koji bi se bavili praktičnim stvarima, koji bi brinuli o kvalitetu objekata ili ishrane u vrtićima i školama, o pravima dece koja su ugrožena ili zanemarena.
Na kraju, ali ne i poslednje, da se ne bavi politikom kao nacionalnim sportom.
Branko Radun, politički analitičar