Slavlje za pamćenje napravićemo kad nam se sin sa medaljama vrati iz Brazila, kaže otac Ignac Šuranji, dok je majka Eva bila na telefonskoj vezi s Rijom
Laslo Šuranji (38) iz Novog Bečeja osvojio je zlatnu medalju u gađanju malokalibarskom puškom iz trostava i bronzu u disciplini MK puška ležeći stav na Paraolimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Prvo, pa najsjajnije odličje za srpsko streljaštvo na najvećem skupu paraolimpijaca od osamostaljenja Srbije roditelji sjajnog sportiste dočekali su sa suzama u očima.
Titulama evropskog i svetskog rekordera sada je dodao i zlato i bronzu na Paraolimpijskim igrama. I majka Eva ne suši obraze od suza.
- Veoma smo srećni i ponosni zbog njega. Slavlje za pamćenje napravićemo kad se sin vrati iz Brazila sa medaljama. Nekoliko puta smo se čuli s njim telefonom - kaže otac, dok naš razgovor prekida zvonjava telefona:
- Laslo je. Zove iz Rija - osmehuje se ponosno Ignac na veliku radost majke Eve.
Objašnjava sinu da im je u gostima reporter Kurira. Nakon razgovora sa roditeljima, u prilici smo da lično zlatnom strelcu čestitamo na istorijskom uspehu.
- Definitivno je zlatna medalja i novi paraolimpijski rekord kruna moje karijere. Nije u Riju krenulo kako sam očekivao, jer mi je izmakla medalja u gađanju vazdušnom puškom. Imao sam drugo mesto u kvalifikacijama, dugo vodio u finalu, ali me je jedna greška koštala postolja. Na kraju sam bio peti - kaže Laslo Šuranji i podseća da je na Paraolimpijskim igrama debitovao pre četiri godine u Londonu.
- Ovde u olimpijskom selu u Riju skromno smo proslavili medalje. Ono pravo slavlje ostavljam kad budem kod kuće. Pozdravite Novi Bečej i celu Srbiju - poručio je Laslo na kraju.
Pokažimo se Zaslužili su veliko slavlje
SRBIJO, DOČEKAJ PARAOLIMPIJCE!
Paraolimpijske igre u Rio de Žaneiru biće okončane u nedelju, a Srbija već sada može da bude ponosna sa šest osvojenih medalja . Sve one su i više su nego dovoljan razlog da za Borislavu Perić Ranković, Lasla Šuranjija, Nadu Matić, Mitra Palikuću i Nemanju Dimitrijevića bude organizovan doček nalik onom koji su imali osvajači medalja na Olimpijskim igrama. Apelujemo na vodeće strukture grada da šampionima prirede doček kakav zaslužuju, a na narod da u što većem broju dođe i pozdravi naše paraolimpijce. Da ne bude kao pre četiri godine, kada je pet osvajača medalja na Terazijama dočekalo tek nekoliko stotina navijača. Da pokažemo da smo porasli kao ljudi!
Trenirao vaterpolo
POVREDIO PRŠLJEN POSLE SKOKA U REKU
Laslo nije pokleknuo duhom kad je nesrećnim slučajem, kao osamnaestogodišnji mladić, završio u invalidskim kolicima. Tada je trenirao vaterpolo.
- On je odrastao kraj Tise. Fatalnog dana s nekim momcima je skakao u vodu. Hteo je da im pokaže kako se skače na glavu. Nekoliko puta je to uradio bez problema, ali je prilikom poslednjeg skoka povredio sedmi pršljen. Dve godine nije hteo da izađe iz sobe, a kamoli da ode do komšija. Međutim, u Melencima kod Zrenjanina slučajno se sreo sa jednim streljačkim trenerom. Uzeo je vazdušnu pušku u ruke, a nakon nekoliko hitaca trener mu je rekao da će biti dobar strelac. Tako je i bilo - priseća se otac Ignac.
Pomešana majčina osećanja
EH, KAD BI OPET STAO NA NOGE
Laslo svakodnevno trenira u streljani koju smo mu napravili u našoj drugoj kući, kaže njegova majka.
- Kondiciju održava tako što u invalidskim kolicima svakog dana prevali tri do četiri kilometra do keja na Tisi. Veoma je marljiv, a za odlazak u Rio je mnogo trenirao. Srećna sam zbog njegovog uspeha u Brazilu. Kamo sreće da moj Laslo može ponovo da stane na noge i hoda - iskrena je Eva Šuranji.