Kreditni analitičari najvećih svetskih banaka i investicionih kompanija tvrde da će program „Super-Mario“, vredan 1,6 biliona evra, udariti u zid ubrzo, možda već i ove godine
Od trenutka kad je Evropska centralna banka (ECB) prvi put najavila da planira da oživi privredu evrozone programom masovne kupovine obveznica, finansijska tržišta su se pripremala za period turbulencija. U početku je fokus bio na nelikvidnosti i neadekvatnim cenama - a sada je na nestašici.
Mehanika projekta kvantitativnog popuštanja ECB pokazuje da banke i investitori smatraju da centralna banka ne može da nastavi da svakog meseca kupuje obveznice u vrednosti od 80 milijardi evra, kao što je planirano - ili da proširi kvantitativno labavljenje - ukoliko ne ublaži pravila o tome šta može da kupuje.
Kako se ispostavilo da je oporavak evrozone relativno bledunjav, ECB se obavezao da nastavi sa ovim programom bar do marta, a mnogi ekonomisti očekuju da će biti primoran da ga i dodatno produži.
Međutim, kreditni analitičari banaka među kojima su Siti (Citi), HBSC, Banka Amerike Meril Linč (Bank of America Merrill Lynch), BNP Paribas i JPMorgan i investitori poput „Pimka“ (Pimco) tvrde da će ovaj program, vredan 1,6 biliona evra, udariti u zid ubrzo, možda već i ove godine. Problem je u tome što niko van ECB ne zna koliko je taj zid daleko.
Za razliku od Banke Engleske, ECB se opredelio da ne dostavi tržištu precizne podatke o obveznicama koje poseduje. On je odlučio da grupiše obveznice vladinih agencija zajedno s državnim obveznicama i da izbegne objavljivanje detalja o broju obveznica određenog tipa koje poseduje - te su se ekonomisti i analitičari okrenuli spekulacijama.
Njihove procene polaze od tržišne vrednosti neizmirenog duga vlada, agencija, podnacionalnih i nadnacionalnih struktura u evrozoni - koja trenutno iznosi 7,5 biliona evra, pokazuju podaci holandske Rabobanke (Rabobank).
Ali zapravo, broj obveznica koje ECB može da kupi znatno je manji jer je prema pravilima ove banke zabranjeno da ona poseduje više od trećine jedne emisije obveznica ili više od trećine javnog duga jedne zemlje. Ova pravila je, takođe, obavezuju da kupuje obveznice u skladu s veličinom privrede država članica, što znači da mora da kupuje daleko više nemačkih obveznica nego onih koje je izdala neka druga vlada.
Centralna banka još ograničava kupovinu na obveznice s periodom dospeća između dve i 30 godina i s prinosom koji je preko stope depozita evrozone od minus 0,4 odsto - što sve više smanjuje raspoložive količine jer oporavak na tržištima gura prinose obveznica evrozone u negativnu teritoriju.
„Trejdveb“ (Tradeweb), kompanija koja koristi podatke sa sopstvene trgovinske platforme, procenjuje da od ukupnog suverenog duga evrozone 1,5 biliona evra odlazi na obveznice s periodom dospeća od dve do 30 godina čiji su prinosi ispod granice od minus 0,4 odsto - zbog čega one ne ulaze u program otkupa ECB.
Ipak, ta brojka ne uključuje obveznice koje ECB već poseduje, što znači da je broj onih koje ECB ne bi mogao da kupi verovatno još veći.
Siti banka je uverena da je ova nestašica tako ozbiljna da će već u novembru kupovina nemačkih obveznica biti nemoguća, iako Banka Amerike smatra da se realizacija ovog programa nepromenjeno može nastaviti do kraja godine.
„Imajući u vidu prirodu podataka o kvantitativnom popuštanju koje je objavio ECB, nagađanja i pretpostavke su neophodni pri proceni koliko je svaka centralna banka blizu sopstvenih granica“, kaže Rori Hurihejn (Ruairi Hourihane), strateg za kamatne stope u Banci Amerike. „Postoji poprilično širok dijapazon procena kad će tačno Bundesbanka dostići ovaj limit“.
Elaine Moore