Našu zemlju usled većeg broja izbeglica i velikih vodenih površina SZO proglasio rizičnim područjem, navodi se u obaveštenju Instituta „Batut“
Svetska zdravstvena organizacija proglasila je Srbiju, zbog priliva migranata i velikih vodenih površina, rizičnim područjem za pojavu opasne parazitske bolesti malarije, navodi se u obaveštenju Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Malarija je najučestalija tropska i potencijalno smrtonosna bolest, koju izazivaju paraziti, a prenosi se ubodom zaraženog komarca iz roda anfoles. Na našoj teritoriji iskorenjena je 1964. godine, međutim, nedavno je potvrđeno čak šest slučajeva zaraze u Srbiji, dok je u Grčkoj ponovo zabeležena epidemijska pojava ove bolesti!
- Zbog prisustva uvezene malarije, potencijalnih vektora i velikih vodenih prostora u priobalju Save i Dunava pogodnih za održavanje roda komaraca koji prenose malariju, SZO je naše područje proglasio prijemčivim za malariju. Iako je u poslednjih 50 godina znatno smanjena geografska teritorija zahvaćena ovom bolešću, kontrola je sve teža. Ponovno javljanje malarije je sve češće u regionima iz kojih je parazit ranije iskorenjen - navodi se u Uputstvu za nadzor, prevenciju i kontrolu malarije, posebno u populaciji migranta, na teritoriji Srbije u 2016. godini koju je izdao „Batut“.
Malarija se najčešće javlja na teritorijama južne Afrike, Jugoistočne Azije i Indijskog potkontinenta, međutim, intenzivna migracija ljudi i priliv migranata u Evropu dovode do povećanog broja uvezenih slučajeva ove zaraze.
- Bitan aspekt importovane malarije je ne samo broj obolelih i umrlih od nje već i mogućnost ponovnog unošenja zaraze u zemlje iz kojih je iskorenjena, ali u kojima su i dalje prisutni vektori. Osim Grčke, slučajevi sporadičnog domaćeg prenošenja malarije zabeleženi su u Italiji, na Korzici i u Španiji. U Grčkoj su lokalni vektori preuzeli malariju od imigranata iz Pakistana i Avganistana koji su obavljali poljoprivredne radove tokom leta - objašnjavaju u „Batutu“.
Epidemiolog Radmilo Petrušić smatra da nema razloga za paniku, jer se kod nas u poslednjih 60 godina pojavljuju samo uvezeni slučajevi malarije.
- Naši domaći komarci je ne prenose, u Srbiju malariju može da donese čovek koji se zarazio negde na području gde nije iskorenjena. Nisu u pitanju samo migranti već i ljudi koji su poslovno ili turistički putovali u te krajeve. Zaraženi komarac u teoriji može da stigne u Srbiju, ali se u praksi to nije desilo već pola veka. Nažalost, lekari se muče već godinama da pronađu vakcinu za parazit malarije, a antimalarični lekovi se mogu koristiti i u prevenciji.
Malarija je najučestalija tropska i potencijalno smrtonosna bolest, koju izazivaju paraziti, a prenosi se ubodom zaraženog komarca iz roda anfoles. Na našoj teritoriji iskorenjena je 1964. godine, međutim, nedavno je potvrđeno čak šest slučajeva zaraze u Srbiji, dok je u Grčkoj ponovo zabeležena epidemijska pojava ove bolesti!
- Zbog prisustva uvezene malarije, potencijalnih vektora i velikih vodenih prostora u priobalju Save i Dunava pogodnih za održavanje roda komaraca koji prenose malariju, SZO je naše područje proglasio prijemčivim za malariju. Iako je u poslednjih 50 godina znatno smanjena geografska teritorija zahvaćena ovom bolešću, kontrola je sve teža. Ponovno javljanje malarije je sve češće u regionima iz kojih je parazit ranije iskorenjen - navodi se u Uputstvu za nadzor, prevenciju i kontrolu malarije, posebno u populaciji migranta, na teritoriji Srbije u 2016. godini koju je izdao „Batut“.
Malarija se najčešće javlja na teritorijama južne Afrike, Jugoistočne Azije i Indijskog potkontinenta, međutim, intenzivna migracija ljudi i priliv migranata u Evropu dovode do povećanog broja uvezenih slučajeva ove zaraze.
- Bitan aspekt importovane malarije je ne samo broj obolelih i umrlih od nje već i mogućnost ponovnog unošenja zaraze u zemlje iz kojih je iskorenjena, ali u kojima su i dalje prisutni vektori. Osim Grčke, slučajevi sporadičnog domaćeg prenošenja malarije zabeleženi su u Italiji, na Korzici i u Španiji. U Grčkoj su lokalni vektori preuzeli malariju od imigranata iz Pakistana i Avganistana koji su obavljali poljoprivredne radove tokom leta - objašnjavaju u „Batutu“.
Epidemiolog Radmilo Petrušić smatra da nema razloga za paniku, jer se kod nas u poslednjih 60 godina pojavljuju samo uvezeni slučajevi malarije.
- Naši domaći komarci je ne prenose, u Srbiju malariju može da donese čovek koji se zarazio negde na području gde nije iskorenjena. Nisu u pitanju samo migranti već i ljudi koji su poslovno ili turistički putovali u te krajeve. Zaraženi komarac u teoriji može da stigne u Srbiju, ali se u praksi to nije desilo već pola veka. Nažalost, lekari se muče već godinama da pronađu vakcinu za parazit malarije, a antimalarični lekovi se mogu koristiti i u prevenciji.
RFZO
NIŠTA PREVENTIVA, LEČENJE U BOLNICI
Iako se u područjima u kojima je zastupljena malarija antimalarični lekovi kao „meflokin“, „larijam“ i „halfan“ piju čak i preventivno, a mogu da se kupe u svakoj apoteci, po ceni ne većoj od 400 dinara, u Srbiji je zasad moguće samo bolničko lečenje. Lekari preporučuju izolaciju, ali ne i karantin.
- Na listi lekova u Srbiji postoje lekovi za lečenje malarije u devet različitih aktivnih supstanci, uključujući i lek „meflokin“. Kako ovi lekovi nisu registrovani u Srbiji, oni se nalaze na Listi D lekova, te ih obezbeđuju same zdravstvene ustanove - kažu u RFZO.