BEORAD - Uoči održavanja ovogodišnje Parade ponosa, sve se jače čuju i razmirice i neslaganja unutar srpske LGBT zajednice, o čemu svedoči i tekst Petra Paunovića, koji kritikuje organizatore za monopolisanje borbe za prava homoseksualnih osoba i neuspeh da suštinski poboljšaju njihov položaj u društvu.
Paunovićev tekst prenosimo u celosti:
Bobana Stojanovića, gej aktivistu i jednog od organizatora beogradske Parade ponosa, žiri međunarodne nagrade za ljudska prava "David Kato - Vizija i glas" svrstao je u pet najboljih aktivista na svetu. Prema njihovom mišljenju on svojim radom motiviše ljude da se bore za bolji život, ali prema onome što Stojanović izgovara, izgleda da pravo na borbu imaju samo njegovi istomišljenici.
Stojanović je u intervjuu za Danas rekao kako u LGBT pokretu "nažalost imamo desničare, recidive Miloševićeve misli i one koji veličaju paravojne Arkanove formacije. To će biti pogubno za LGBT zajednicu u Srbiji i ugušiće pokret u narednih nekoliko godina", obeležavajući tako aktiviste koji kritikuju njegov rad i organizaciju Prajda.
Kako je Vesna Zorić, predsednica Udruženja građana "Egal" napisala u otvorenom pismu Stojanoviću: "U LGBT zajednici ima nas komunista, desničara, monarhista, socijalista, anarhista, glasača stranaka sa čitavog političkog spektra – od DSS i Dveri, preko SNS i SPS, do DS, LDP, DJB, itd", ali Stojanović bi neke od njih da izuzme, što Zorić takođe podvlači: "Kad daješ ovakve izjave, ti diskriminišeš najveći deo LGBT zajednice, jer ona ne deli tvoja politička uverenja."
Ono što je njemu promaklo, a to je Zorić naglasila u svom pismu, jeste da su ti ljudi sigurno politički nepodobni za njega, ali da sigurno ne rade na uništavanju LGBT pokreta, nego ga upravo jačaju.
Zbog diskriminatornih reči, koje je Stojanović izgovorio, Zorić kaže da prvi put u životu neće šetati na nekoj paradi ponosa koja se dešava u Beogradu, jer su njegove izjave da su recidivi, četnici i ratni zločinci "diskriminatorne i bole sto puta više nego kad huligani dobacuju i biju". Međutim, ona nije usamljena.
Kako je Predrag Azdejković, urednik nekoliko LGBT medija u Srbiji i direktor festivala kvir filma "Merlinka", rekao, beogradski prajd nije inkluzivan i ne trudi se da na bilo koji način poveća broj LGBT osoba na tom događaju.
- Dobili smo jedno privatno preduzeće koje organizuje žurku na ulicama Beograda i koncert Nataše Bekvalac na Trgu republike – rekao je Azdejković za "Danas".
Azdejković se u jednom postu na Fejsbuku osvrnuo i na to kako Parada ponosa pripisuje sebi zasluge drugih LGBT organizacija.
Uz taj hešteg je gej aktivista, ali i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, Boris Milićević ukazao na to kako će na samom skupu biti više političkih funkcionera, nego LGBT osoba.
Da je tako možete se lako uveriti. Idite u gej klub, a potom prelistajte štampu i portale. Na prajdu ćete videti više glava iz novina, nego iz kluba. Da ne govorim o tome da na svakog tog političara ide najmanje pet ljudi iz obezbeđenja, a da postoji i mnogo policajaca u civilu, koji koračaju u povorci.
Da Stojanoviću i Goranu Miletiću nije mnogo važno ko će i da li će neko dođi na prajd, kao ni to kako će i da li će mediji izveštavati o ovom događaju, govori situacija koja se meni dogodila.
Nije prvi put
LGBT organizacije nisu slušale zajednicu i kada su 2015. nagradu "Duga" dodelili tadašnjoj ministarki bez portfelja Jadranki Joksimović, a ne majorki u penziji i simbolu tran* pokreta u Srbiji, Heleni Vuković, koju je žiri izglasao. Gejt strejt alijansa je sam odlučila da da nagradu ministarki, koju su nomiovali GSA, Labris i Parada ponosa.
Naime, pre parade se održava čitava Nedelja ponosa s nekoliko događaja. Po mom mišljenju prilično oskudna s obzirom na to da se Nedelja ponosa organizuje jednom godišnje, a da bi ceo program mogao stati i u jedan dan.
No, ne ulazim sada u to da li su u pitanju organizacijske (ne)sposobnosti ili manjak budžeta. Međutim, apsolutno ni dinara ne košta to da se javite novinarima koji vas u jeku te nedelje zovu, kako bi dobili neke informacije.
Dva broja telefona su stajala u saopštenju koja su medijima poslali. Jedan Goranov, drugi Bobanov. Prvi je bio konstantno nedostupan, a na drugi se niko nije javljao.
S obzirom na moju upornost, zbog koje bi neko mogao da me tuži za uznemiravanje, jako je čudno da nisam uspeo nijednog da dobijem, ali sam zaobilaznim putem došao do onoga što mi je potrebno, jer je izgleda meni više stalo da ljudi vide nešto u okviru te nedelje, nego samim organizatorima.
Uništili su Prajd kao političari vlast
S obzirom na to da ću na dan parade biti na poslu ne mučim se pitanjem da li ću na nju otići. Međutim, kada bih bio slobodan ne znam šta bih činio. Možda bih kao Azdejković otišao i protestovao, možda uživao u besplatnom koncertu, zaista ne znam. Znam da je atmosfera super i znam koja je svrha prajda, ali mi se čini da su organizatori sami obesmislili njegovu svrhu. Uzeli su tapiju na organizaciju tog događaja i bore se da tu ostanu, jer u radnoj knjižici nemaju drugih zanimanja, a čini mi se ni sposobnosti da se nečim drugim bave.
Oni su uništili prajd, poput političara koji su halapljivo grabeći fotelje i čvrsto se držaći za njih, poštenom čoveku ogadili samu pomisao na to da učestvuju u nekakvoj trci za vlast kako bi u državi nešto promenio.
Nema nikakve sumnje da se prajd pretvorio u politički miting na kome organizatori skupljaju poene da bi ostali na svojim pozicijama i tako dobili novac. Nemam ja ništa protiv tog mitinga, ali hoću "višeprajdačje" ili kao bi se već nazvao taj pluralizam mišljenja, jer niko nema ekskluzivno i isključivo pravo da se bori za ljudska prava.