Polemika koju su 1932. godine vodili Milan Bogdanović i Miloš Crnjanski zaokupljala je pažnju kulturne javnosti, ali je malo ko znao da je u njenoj pozadini bio jedan seksualni skandal.
Milan Bogdanović rođen je 1892. u uglednoj porodici koja se u Beogradu naselila još oko 1800. godine. Učestvovao je u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. U ovom potonjem bio je teško ranjen pa se dugo lečio u Ženevi i Parizu. Posle rata diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekao ugled kao književni kritičar. Drugi svetski rat proveo je u nemačkom zarobljeničkom logoru za oficire, a posle oslobođenja predavao je književnost na Beogradskom univerzitetu i bio direktor Narodnog pozorišta. Umro je 1964. godine.
Crnjanski te 1932. godine za sobom već ima objavljene knjige koje su mu donele slavu, između ostalih i roman „Seobe“. Ali imao je i preku i svađalačku narav, jer je bio razmažen i neobuzdan egocentrik, čovek strasti i veoma osvetoljubiv.
Svađa sa Crnjanskim
On i Milan Bogdanović bili su izuzetni prijatelji, a onda je u martu 1932. među njima buknula svađa. Počelo je naizgled bezazleno - Miloš Crnjanski usprotivio se u novinama „poplavi“ inostranih knjiga, koje su izdavači objavljivali bez obzira na kvalitet, a u trci za zaradom. Dva dana kasnije Bogdanović mu je odgovorio veoma oštro, gotovo uvredljivo, hvatajući se za neke uzgredne napomene Crnjanskog. Reč po reč u Politici, tuk na utuk, uskoro je zaboravljen razlog zbog kojeg je rasprava počela. Uz Bogdanovića se svrstalo 25 javnih radnika i književnika, a Crnjanski je herojski ostao sam. On ih je optuživao da su korumpirani i komunisti, a oni su mu odgovarali da bi rado štampali i srpske knjige, ali da „dobri domaći pisci jedva da mogu da se nabroje na prste jedne ruke“, a da Crnjanski nije među njima!
Epilog skandala... Polemika je vođena u Politici
Milan Bogdanović još je napisao da njegov „nekadašnji prijatelj“ Crnjanski „nije u stanju da ima prijatelje ako od toga nema materijalne koristi“, a Crnjanski je uzvraćao da Bogdanović „licemerno, kao žena, traži podršku javnosti“. Završili su na sudu. Bogdanović je tražio 100.000 dinara odštete zbog klevete, a dodeljeno mu je 1.200, s tim što je Crnjanski morao da plati i 2.200 dinara u dobrotvorne svrhe.
Svinjarija
Pravi razlog sukoba niko nije pominjao, i tek tri decenije kasnije Crnjanski će jednom biografu ispričati o „Milanovoj svinjariji sa Selenom Dukić“.
Selena Dukić, rođena 1910. godine, u Prvom svetskom ratu ostala je bez oca, a nedugo zatim i bez majke. Odrastala je u siromaštvu i kao devojčica jedina se brinula o mlađem bratu i svojoj babi. Prve pesme objavila je kao učenica Trgovačke akademije, a već sa sedamnaest godina počela je da se bavi novinarstvom u Politici i Vremenu. U književnim časopisima objavila je petnaestak priča, što je bilo dovoljno da joj kritika prizna „sasvim redak književni talenat“, a uoči smrti je završila roman za decu i pozorišni komad koji je Narodno pozorište prihvatilo za izvođenje... Umrla je 1935. godine, u sanatorijumu Golnik u Sloveniji. Za njom je ostao nezavršen roman o prvoj srpskoj pesnikinji Milici Stojadinović Srpkinji.
Izrazito lepa, plavooka, bila je ludo zaljubljena u 18 godina starijeg Bogdanovića, koji je zbog nje ostavio ženu. „Sve se to da razumeti“, pričao je Crnjanski, „ali Milan je bio jedna izelica i samoživac. Trošio je Selenine pare i nije je čuvao. Poznato je bilo kako je Milan ‚udovit‘ i seksualno naprasan, bilo je pobačaja. Jadna devojka nije mogla sve to da izdrži i kasnije je umrla.“
Crnjanski nije mogao mirno da gleda šta se dešava. Kad je Milan poveo spor sa svojom suprugom, Crnjanski se javio da svedoči u njenu korist. Ozlojeđeni Bogdanović je onda sprečio objavljivanje jedne knjige Crnjanskog, a ostalo je istorija...
Sutra: Draža Mihailović
Prešao u islam ZBOG ŽENE PROMENIO I VERU
Posle afere sa Selenom Dukić, Milan Bogdanović našao je novu ljubavnicu. Zbog administrativnih problema oko razvoda i dozvole za sklapanje braka, za šta je bila nadležna Crkva, prešao je u islam. Otac pisca i karikaturiste Zuka Džumhura bio je glavni imam u Vojsci Kraljevine Jugoslavije, posavetovao ga je da to učini u džamiji u Nišu, kako bi izbegao pažnju javnosti, pa se Bogdanović od niškog muftije vratio kao Mefail Bogdanović. Sve do 1941. godine, u legitimaciji i pasošu pisalo mu je „Milan-Mefail Bogdanović“.