Komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini bio je u ljubavnoj vezi sa ženom svog najboljeg prijatelja
Aleksandar, dve godine stariji od Draže, bio je oficir srpske vojske u Kraljevini Srbiji tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Godine 1922. napustio je vojnu službu, odnosno prešao u rezervu, i neko vreme radio kao upravnik Vrnjačke banje. Posle sloma države 1941. godine, 11. maja 1941. u njegovoj roditeljskoj kući u selu Struganik Draža mu je rekao: „Aleksandre, ti i ja ćemo podići treći ustanak. Učinićemo sve da narodu olakšamo ovo robovanje i da se mi, stari solunci, ne obrukamo. Borićemo se do kraja.“
Manje je, međutim, poznato da je još pre rata otpočela veza između Draže i lepe Milene, Mišićeve supruge. Između ostalog, pogodovalo joj je to što je Aleksandar imao probleme sa alkoholom.
Prećutkivana veza
- Ta je veza istoričarima poznata stvar, ali je mnogi prećutkuju jer baca ružno svetlo na Dražu - izjavio je svojevremeno dr Branko Latas, nekadašnji direktor Arhiva Vojnoistorijskog instituta, dodajući da je vrlo verovatno da je Draža baš u Struganik, a odatle na Ravnu goru, otišao zbog Milene Mišić, a ne strateškog položaja ovog mesta.
Po prirodi stvari, dokumenata o ovome nema, osim jednog pisma iz 1941. koje je objavio Borivoje Karapandžić. Treba napomenuti da je ovaj istoričar i književnik napisao 35 knjiga, da je 1945. pred partizanima pobegao u Italiju, a od 1950. živeo u SAD. Bio je proglašen za čoveka godine Srpskog narodnog saveza, a episkop šabački Lavrentije odlikovao ga je Ordenom Svetog vladike Nikolaja. Ali i da je kao ljotićevac, posle rata bio u sukobu sa četničkom emigracijom.
Objavio je pismo koje mu je 1957. godine uputio potpredsednik opštine u Valjevu u vreme rata, a koje se odnosilo na oslobađanje četničkih majora Aleksandra Mišića i Ivana Fregla, koje su 6. decembra 1941. godine tokom ofanzive na Ravnu goru zarobili Nemci:
Boravak u zatvoru
„Ja sam mogao i hteo da ih obadvojicu spasem i oslobodim u Valjevu, dok su se nalazili u zatvoru, na veliku molbu Mišićeve sestre Ele, udove Marković, apotekarice i moje bivše kirajdžike, jer sam tada bio uhvatio dobre veze sa nemačkim kapetanom Štenclom, koji je u rukama imao Obaveštajno odeljenje (...)
Nemački kapetan Štencel mi je u poverenju saopštio da odem kod njih u zatvor i da ih nagovorim da samo pred njim izjave da pristaju da priđu đeneralu Nediću, da privremeno stupe u njegove oružane odrede i da će ih on spasti i zadržati u Valjevu, a posle, kad on ode iz Valjeva, mogu slobodno ponovo da odu kod Draže u šumu
Kada sam im ovo saopštio u zatvoru i objasnio stvar, Fregl je se potpuno sa mnom složio i usvojio moj predlog, dok je Mišić bio pijan, s flašom rakije u rukama, napao me je, psujući Nemcima oca i mater, da on neće ničije pomoći, da mrzi i svoju rođenu mater jer je Nemica, itd.
Kad je se smirio, rekao mi je: ‚Donesi ti meni rakije ako si čovek, gledaj svoja posla, a za mene ne brini...
Kada sam sve ovo gđi Eli, sestri, saopštio, opet me je zamolila da odem kod Štencla i da pokušam sve kako bih ih spasao, što sam odmah sutradan i učinio.
Na samim vratima kancelarije Štencla presrela me je žena Mišićeva, zgodna i lepo obučena dama, i rekla mi je da se ne zauzimam za Mišića, da ona ima ljude koji sigurno rade za njegovo oslobođenje, itd.
Kad sam ovo saopštio gospođi Eli, uhvatila se za kose i na glas zakukala: ‚Ona mu radi o glavi, jer živi sa Dražom na Ravnoj gori! Tako je cela ova stvar u pogledu njihovog spasavanja propala...“. Mišića i Fregla Nemci su streljali decembra 1941.
Veliki zavodnik
LJUBAVNICE IZ CELE EVROPE
Prikupljajući građu za knjigu „Draža Mihailović na krstu sudbine“, publicista Pero Simić je među Mihailovićevim ličnim stvarima, koje se čuvaju u Vojnom arhivu u Beogradu, otkrio punu kutiju fotografija i pisama koje su ljubavnice slale budućem vođi Ravnogorskog pokreta. Sudeći po imenima: Milaška, Bjela, Marija, Dara, Peri, Darlena, Ani, Sonja, Slavna, Nevena, Heli, Dorita, Etel, Hilda, Henka, Heri, Barbara... većina ih je bila iz slovenskih zemalja: Češke, Poljske, Ukrajine, Rusije, Bugarske, Slovenije i Hrvatske, ali je među Čičinim ljubavnicama bilo i žena iz Rumunije, Mađarske i drugih država Evrope.