Sedma po redu Noć istraživača održaće se 30. septembra u 11 gradova Srbije. Poslednjeg petka u mesecu od 17 do 22, centralne ulice i trgovi biće ispunjeni besplatnim naučnim programom za sve uzraste a sve s jednim ciljem – da nauku i istraživače približe ljudima i pokažu kako hrabri naučnici menjaju svet na bolje.
Noć istraživača spremaju upravo istraživači. Simbolično za 7. Noć istraživača u Srbiji, predstavljamo sedam veličanstvenih istraživača…
“Sedma Noć istraživača je jedinstvena mešavina različitih naučnih disciplina, kvizova, muzike, igara i radionica. Ona je mešavina prošlosti i budućnosti, naroda i puteva, znanja i kultura. Glavni cilj nam je da ljude svih generacija uvedemo u uzbudljivi svet istraživanja, da im pokažemo koliko je nauka zabavna i koliko je važna zajednička baza otvorenog znanja“, kaže dr Bojan Kenig koji će ove večeri biti u Požarevcu.
Marjana Brkić je molekularnu biologiju upisala i završila zbog pitanja kako se molekuli pretvaraju u misli, tj. kako fizičko prelazi u psihičko u mozgu. Danas se bavi neuronaukama, konkretnije ispituje uzroke nastanka Alchajmerove bolesti.
Dr Dragana Božić, naučna saradnica Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.
Na pitanje, zašto je važna Noć istraživača doktorka medicine Anđelka Isaković, asistentkinja na Katedri za medicinsku i kliničku biohemiju, Medicinskog fakultet Univerziteta u Beogradu odgovara: “Mislim da je važno za klince kojima je ovo možda prvi susret sa naukom, a koji će možda svetu u budućnosti doneti neka velika otkrića”.
“U Noći istraživača biću na Savskom šetalištu na Kalemegdanu. Posetiocima ću pokušati da približim šta je to radiotelemetrija, kako i zašto se radi, i da li je i koliko teško pratiti slepog miša koji leti na (nepristupačnom) terenu”, kaže Ivana Budinski, istraživač saradnik Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”.
Aleksandra Pavlović je vanredni profesor na Prirodno matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu a u Noći istraživača svi zainteresovani mogu je pronaći na Letnjoj pozornici niške Tvrđave koja će te noći, kako sama kaže “biti pravi izvor znanja i kreativnosti”. Bavi se analitičkom hemijom kao važnim delom hemije hrane i životne sredine.
“Ako ćemo da pustimo mašti na volju, bila bih jako zadovoljna ako bih uspela da otkrijem neku novu životinjsku vrstu”, kaže Branka Pejić student doktorskih studija evolucione bilogije i stipendista Ministarstva na Odeljenju za genetička istraživanja Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.
11. Evropska Noći istraživača, održaće se u više od 250 gradova a ova manifestacije ima za cilj da pre svega mladima, približi posao istraživača i ukaže na sve načine na koje hrabri naučnici menjaju svet na bolje. U prošlogodišnjoj, jubilarnoj, desetoj Noći istraživača učestvovao je 1,1 milion građana zajedno sa 18.000 istraživača u 280 gradova Evrope i sveta.
Vidimo se u 30. septembra!