Dok je visoka predstavnica Evropske unije (EU) Federika Mogerini u UN, u Njujorku, sazvala šefove diplomatija država Zapadnog Balkana u pokušaju da smiri razbuktavanje napetosti u regionu, američki list Politiko u svom evropskom izdanju povlači paralelu izmedju raspada bivše Jugoslavije i krize u EU pod naslovom "Dobrodošli u EUgoslaviju".
Prema nezvaničnim evropskim diplomatskim izvorima u Briselu, sastanak u Njujorku je bio "teška i sasvim otvorena razmena mišljenja" uz obećanja da će se raditi na smirivanju zategnutosti.
Politiko, istovremeno, smatra da je posle odluke Velike Britanije da napusti Uniju "Balkan svud prisutan u novonastajućoj EU od 27 članica" i da je "izrastanje novih podgrupa u EU znak duboko lošeg stanja".
U analizi lista se navodi da je dosadašnja podela u EU na severni blok na čelu s Nemačkom i južni blok zemalja predvodjen Francuskom sada osetno poremećena zbog toga što su ekonomska i politička kriza izrodile i nove podgrupe koje kao da će se dalje uvećavati.
Izlazak Velike Britanije, Bregzit, dodaje Politiko, imao je za posledicu zbijanje redova sredozemnih zemalja (Grčke, Francuske, Italije, Portugalije, Španije, Kipra i Malte čiji je "cilj da postave branu bloku na čelu s Berlinom kojeg krive da je prouzrokovao stalno ekonomsko tavorenje južnog bloka".
Poput pobunjeničke vojske, neke zemlje EU se jednostavno oglušuju o napore administracije u Briselu da zavede disciplinu na terenu, poput politike prema izbeglicama, ukazuje list.Politiko navodi da je "Srednja Evropa u medjuvremenu udahnula novu snagu uspavanoj Višegradskoj grupi, koja se sad zajednički odupire nastojanjima Brisela da ih privoli da prihvate izbeglice".
"Jedna od najugroženijih zemalja zbog priliva imigranata, Ausatrija je uspostavila sopstveni savez, a to su Nemačka, Grčka, kandidatske zemlje na Balkanu, koje će se upravo sastati ovog vikenda u Beču", primećuje Politiko.
"Za sastanak je odabrano savršeno mesto-bivša kancelarija Klemensa fon Meterniha", navodi list koji za Meterniha kaže da je bio "rodonačelnik evropske državnosti".
Politiko napominje da ni u mirnim vremenima nije bilo lako doći do saglasja medju članicama EU i podvlači da je sad "u najnovijem rastakanju institucionalnog ustrojstva EU to uvećano pomanjkanjem ubedljivog vodjsta koje bi ulivalo poverenje".
"Poput pobunjeničke vojske", kako navodi, “članice se jednostavno oglušuju o nastojanja Brisela da nametne disciplinu, kao upravo kad je reč o politici prema izbeglicama".
U analizi se navodi i mišljenje direktora berlinskog Instituta za globalnu javnu politiku Torstena Benera, da je to "pokazatelj duboko lošeg stanja u EU, a činjenica je i da na veoma malom broju polja još uvek postoji šira saglasnost".
Politiko navodi da, recimo, Višegradska grupa ima odbojan stav prema muslimanima, a istovremeno različite poglede na odnose s Rusijom.
Članice "Vajmarskog trougla", Francuska, Nemačka i Poljska, kako ukazuje Politiko, imaju i zajedničke i suprotstavljene stavove oko raznih pitanja, grupa sredozemnih članica nastoji da usaglasi politiku i traži zajedničke inicijative u ekonomiji, bezbednosti i politici.
Politiko dodaje da skoro da nema novih svežih zamisli i predloga, pa se, mada se stalno postavljaju visoki politički ciljevi, javljaju blokirajuće manjine, baš kao što se dešava s izbeglicama , ili ;"mlake politike za oživljavanje ekonomije".
"Pravo pitanje je kud će stalno komadanje Evrope konačno odvesti", upozorava se u analizi i dodaje da je "ono s čim se EU mora suočiti u idućim mesecima mnogo komplikovanije od kvota za preraspodelu izbeglica i zaštite granica, jer o tome se malo priča, a ‘slon u sobi’ je i dalje situacija s evrom" i strukturalni problemi u zoni jedinsvtene evropske valute. "Ako evro pukne, sve se raspada", navodi Politiko u zaključku, citirajući mišljenje stručnjaka.