OVO JE PRIČA NAJVEĆEG PREVARANTA IKAD Operisao je 16 ljudi, a hirurgiju je naučio za samo par minuta
Kada je Ferdinand Valdo Demar iz Masačusetsa umro u junu 1982. godine, svet je izgubio jednog od najvećih prevaranata u istoriji. On je iz porodične kuće pobegao kao 16-godišnjak, a iako nikada nije stekao fakultetsko obrazovanje, on će svoj život provesti kao monah, lekar, upravnik zatvora, profesor, pravnik, stručnjak za decu, glumac, urednik i vojnik.
Njegova izuzetno uzbudljiva životna priča počela je kada je napunio 16 godina, samo nekoliko meseci nakon što se njegova vrlo dobrostojeća porodica morala preseliti u siromašniju četvrt zbog finansijskih poteškoća. Tada je naime pobegao iz kuće u Roud Ajland, najmanju državu SADa. Tamo se pridružio cistercitima, rimokatoličkom crkvenom redu.
Vojnik, psiholog, instruktor
S njima je proveo nekoliko godina, a onda se 1941. godine pridružio vojsci. Već sledeće godine je započeo nekoliko 'novih života' pod imenom Antoni Ignolia, njegovog poznanika iz vojske. U 02:00 se navrata pokušavao vratiti monaštvu, a onda se prebacio u mornaricu.
Nakon što je video da tamo ne napreduje dovoljno brzo, Demar je izlažirao svoje samoubistvo i život nastavio pod novim imenom - Robert Linton Frenč. Njegov novi posao bio je da bude religijski nastrojeni psiholog na koledžu Ganon u Pensilvaniji nakon čega se zaposlio kao bolničar u sanatorijumu u Los Anđelesu te kao instruktor na koledžu Svetog Martina u Vašingtonu.
Tada je po prvi put 'dolijao' - FBI ga je uhapsio i pritvorio na 18 meseci zbog dezerterstva.
Osnivač koledža i upravnik zatvora
No, ta ga 'sitnica', naravno, nije omela u nastavku vrlo bogate karijere prevaranta. Nakon što je pušten iz zatvora preuzeo je novi lažni identitet i pridružio se rimokatoličkom redu 'Braće hrišćanske pouke' dok je noću studirao pravo.
Kao član ovog reda, Demar je uz podršku države osnovao koledž La Menais u Alfredu s ciljem da religijski nauk u tom gradu postane vodeći. Razočaran činjenicom da ga red nije imenovao rektorom, Demar ga je napustio, a priču o svom neverovatnom životu prodao je časopisu 'Life'.
Nakon toga se kratko odao alkoholu, a kada je uspeo doći do novih lažnih isprava, zaposlio se kao upravnik zatvora u Teksasu. Tamo je pak razotkriven kada je časopis "Life" dospeo u ruke jednog zatvorenika koji ga je prepoznao.
Kao hirurg je spasao 16 života
Unutar reda Demar je upoznao mladog lekara Džozefa K. Kira što je bio početak njegove najveće prevare. Demar se naime pod njegovim imenom ukrcao na "HMCS Caiuga", ratni brod kanadske mornarice, na kojem je Demar radio kao hirurg na traumatologiji. Nećete verovati, ali čovek je na brodu obavio 16 uspešnih operacija na teško ranjenim vojnicima
Kada su vojnici primljeni na brod, Demar je medicinskim sestrama naredio da ih pripreme za operaciju. On je tada otrčao u svoj ured i u enciklopediji u samo nekoliko minuta 'pohvatao' sve što mu je bilo potrebno da operacije budu uspešne. Čovek je bio toliko uspešan da je završio u svim većim kanadskim novinama.
Jedne od njih u ruke su došle majci pravog Džozefa K. Kira i nakon toga je Demar ponovno razotkriven. Kada je vest o tome došla do kapetana broda HMCS Caiuga, on je odbio verovati da Demar uopšte nije hirurg. Kanadska mornarica odlučila je da neće podizati tužbu, a Demar se vratio u SAD.
Kraj neverovatne karijere
Njegov poslednji posao bio je onaj kao kapelan u bolnici u Anahajmu u Kaliforniji. Iako je i tamo razotkriven, dopušten mu je ostanak jer je razvio snažna prijateljstva sa upravnikom i jednim od vlasnika bolnice. Tamo je radio sve do 1980. godine krajem koje je poslednju pomast dao i slavnom glumcu Stevenu Mekkvinu.
Dve godine kasnije Ferdinand Valdo Demar je umro od srčane insuficijencije uzrokovanog dijabetesom zbog kojeg su mu amputirane obe noge.
Da, gospodin Demar iz Masačusetsa vodio je zaista uzbudljiv život, a novac ga nikada nije previše zanimao, ali ni motivisao za sve što je radio u životu.
Autori koji su nakon njegove smrti radili na njegovoj biografiji intervjuisali su brojne ljude koji su mu bili nadređeni i svi su rekli da su uvek bili zadovoljni njegovim radom. Demar je, smatraju stručnjaci, najverovatnije ima fotografsko pamćenje i izrazito visok koeficijent inteligencije što je bila dobitna kombinacija za sve njegove prevare.
Jednom svom biografu rekao je da je bio toliko uspešan jer je 'bio u stanju uklopiti se na pozicije koje niko pre nije okupirao'.
"Demar je imao dva verovanja. Jedno od njih je da u svakoj organizaciji postoji mnogo neiskorišćene energije koju je moguće iskoristiti bez da se otuđi nekog drugog. Drugo pravilo je - ako imaš moć i želiš ju proširiti, nikada ne gazi u tuđi prostor, nego se otvori za nova prostranstva, pisalo je u njegovoj biografiji.
(24.sata.hr)