Srbi i Bošnjaci proklinju svakoga ko priziva ratne grozote s leve strane Drine. Strah se uvukao međ ljude. Niko ne želi nove žrtve
Oko čuvenog Žutog mosta, nadomak Bratunca, na kojem je godinama, ono kad je bio rat, bila linija razgraničenja ka Srebrenici, ponovo se priča o belaju! Most je prefarban, nije više žut, a sve ostalo ovde je, bezmalo, pa isto!
S leve strane Drine ponovo se uvukao strah međ ljude. Ovde svaka priča o ratu i sukobima povređuje stare rane, dira u živo meso...
- Nemamo više dece za rat! Eno nam cveća leži po grobljima. Ko rat želi, dabogda mu u kući ratovali - zastane kraj puta starica Vojka Ilić iz Tegara.
I suze joj udare na oči...
- Eno moje jetrve Cvijete Ilić, dva sina joj rat odneo... Ona je slika rata!
Od Bratunca ka Skelanima nema kuće u kojoj neko nije stradao.
- Ko ga želi, u kući mu bio! Ali prete uništenjem Srpske. A šta je to nego najava rata?! Ja jedno znam, odavde nemam kud da bežim - veli Krsto Rankić, koji sa suprugom i dalje oplakuje sina kog je odneo prethodni rat.
I Rade Đukić iz Koštanovaca izgubio je sina Mirka (20), jedinca.
- Slušam Sefera pre neko veče... Preti ratom... Mene je guja ujela, ja najbolje znam šta je rat - tiho govori Rade.
Iza Zalazja Srebrenica. Oblepljena plakatima. Izbori se bliže.
- Sukoba je nama preko glave! Preče nam je malo da živimo. Ovde narod više priča o poslu, manje o ratu, ali niko danas ni Nemačkoj ne može garantovati mir, a kamoli Bosni. I nisam baš uveren u to da se sukob ovde ne može ponoviti, ko zna šta spremaju tipovi iz mraka - odmahuje glavom Ahmed Ustić.
- Rata neće biti! - uveren je Ahmedov mušterija u berbernici Amir Kulaglić:
- Rat je do sada uvožen u Bosnu. Hrvatska je sad zaokupljena vladom, izborima, a Srbija je pod lupom EU i SAD, pa nema interesa da otvara novo žarište.
Kulagić dodaje da su stariji, koji su doživeli rat, odreda protiv sukoba, ali da su mladi bez posla i bez nade pogodni za manipulaciju.
Z. Šaponjić
Nije upućen
NEĐI, SREĆOM, POKVAREN TV
Neđo Stanojević iz sela Zalazja svedok je velikog stradanja Srba na Petrovdan 1992, kad su Orićeve snage zatrle selo. Sad je jedini stalni stanovnik Zalazja. Za novo zaoštravanje odnosa nije ni čuo jer mu se - pokvario televizor:
- Neće valjda opet?! Ja znam samo da odavde nemam kud i ako me ko napadne, ja ću se braniti.