Jelisaveta Seka Sablić: Unuk Leon važniji mi je od svega
Kraljica komedije, kako je dugo nazivaju, kaže da je ta nezvanična titula čini srećnom i da će je opravdati u novom sitkomu Nemoj da zvocaš, ali priznaje da su komičari često veoma ozbiljni, pomalo mračni osobenjaci i otkriva da su njen sin Stefan i njegov naslednik svetlost koja je obasjava
Ljubav prema glumi Jelisaveti Seki Sablić (74) daje toliko elana da se i posle skoro pola veka karijere s lakoćom prepušta novim profesionalnim izazovima i ulogama, čak i onim zahtevnim u fizičkom smislu. Još u vreme gimnazijskih dana bila je jedan od osnivača amaterskog pozorišta Dadov, a odmah po završetku Fakulteta dramskih umetnosti počinje profesionalni pozorišni život, najpre u Bošku Buhi, potom u Ateljeu 212, a 1968. debituje na filmu i istu godinu završava sa čak pet odigranih rola. Tokom cele karijere detalje iz privatnog života vešto je zadržavala samo za sebe i krug njenih najbližih, ali uvek je isticala da je ponosna na to što se pre 40 godina ostvarila kao majka, danas uspešnog reditelja Stefana Sablića.
Uloga pijanistkinje Kristine u kultnom delu Maratonci trče počasni krug donela joj je slavu u nekadašnjoj Jugoslaviji i nezvaničnu titulu kraljice komedije, a ni zvaničnih nagrada i priznanja joj ne manjka, osvojila ih je mnogo: od Zlatne arene u Puli, preko Žanke Stokić, Dobričinog prstena, do cele kolekcije Zlatnih ćurana. Nov talas popularnosti doživljava zbog maestralno odigrane role psihološkinje Vere u sitkomu Ljubav, navika, panika. Novi sitkom Nemoj da zvocaš očekuje je ove jeseni, od 12. septembra radnim danima u 21.05 na televiziji Prva.
Story: Zbog snimanja serije Nemoj da zvocaš nedavno ste se vratili iz Rosa gde u vašoj kući najčešće provodite letnje dane. Kako izgleda vaša svakodnevica tokom boravka na Crnogorskom primorju?
- Iskreno da vam kažem, ne volim da govorim o Rosama jer to je zaista moja privatnost. Ali kada se već toliko pominju u raznim intervjuima, reći ću vam. Svaki dan u Rosama počinje borbom za opstanak. Luštica je poluostrvo, a ima sve karakteristike ostrva. Rose nemaju nijednu prodavnicu hrane, nema vode, često ni struje. Kad padaju kiše, to su potopi sa olujnim vetrovima koji kidaju sve, tendu, kanape, ruše crepove i stalno nešto popravljaš, čistiš, radiš, dočekuješ kombije sa hlebom... Ali zato imam divan pogled sa terase na čarobno more, čemprese ispred prozora, vidim sunce, mesec, zvezde...
- Naravno, od usmerenosti ka poslu okrećem se potpuno ovome o čemu sam vam govorila.
Story: Dešava li se da vam nešto ipak poremeti mir dok uživate u svojoj letnjoj oazi?
- Da, kad dođu novinari, pa budem primorana da dajem intervjue, da se slikam, to me stvarno veoma deranžira.
Story: Prošle godine opljačkana je vaša kuća u Rosama, pa ste posle toga rekli: Odlučila sam da više ne ćutim i kažem šta nam se dogodilo... Očekujem da policija brzo reaguje i nađe počinioce. Da li je imalo rezultata to što ste podigli glas?
- Ne verujem, ali videćemo.
Story: Da li ste u životu češće oćutali ili dizali glas?
- Veoma je važno da procenite kad je pravi momenat da podignete glas i primetite tu šansu. Ponižavajuće je kad reagujete u prazno, što bi narod rekao: Psi laju, a karavani prolaze.
Story: Kada je najpametnije oćutati?
- Ako nimalo ne možeš da utičeš na situaciju, bolje je da ćutiš.
Story: A kada bi morao da se podigne glas?
- Svako iole normalan trebalo bi svakodnevno da izgovara male istine i tako će doprineti velikim istinama.
Story: Mnogo radite, dajete se publici, odakle crpete energiju?
- Bavim se poslom koji volim i dalje sam u kondiciji zanata, ne gledam na to kao na energiju niti razmišljam odakle je crpem. Ponekad povedem računa da primetim momenat kada fizički neću moći da odgovorim na mentalnu energiju. Ima narod izreku: Srce hoće, a...
Story: Publika vas je zavolela zbog komičnih uloga. Koliko ima istine u tvrdnjama da su tako okarakterisani glumci privatno znatno ozbiljniji?
- Publika voli komediju, drama je proterana s naših scena. Nema pravila, ali komičari su često veoma ozbiljni, pomalo mračni i pomalo osobenjaci.
- Veoma je teško zasmejati ga.
Story: Šta vas je poslednje iskreno nasmejalo?
- I sama se zaprepastim kad u nekom momentu počnem da se smejem potpuno bez kontrole. To su uglavnom neke naivne, apsurdne, skoro dečje situacije.
Story: Na nekim portalima uz vaše ime navodi se nezvanična titula kraljica domaće komedije. Prija li vam to ili smatrate da se nepravedno zapostavlja vaš dramski opus?
- Ne, bože sačuvaj. Zahvaljujem na komplimentu da sam kraljica komedije.
Story: Za dve godine navršava se pola veka vašeg profesionalnog glumačkog stvaralaštva. Velike proslave vama nikada nisu bile svojstvene, da li ćete možda taj stav ipak promeniti i na neki način obeležiti taj značajan jubilej?
- Ne, nikada. Ne volim obeležja, datume, cifre. Jubileji su mi smešni i provincijalni.
Story: Žarko Laušević jednom prilikom naveo je da mu je žao što je prestario za ulogu Hamleta. Postoji li neka rola koju ste priželjkivali, a niste je odigrali?
- Ko zna koliko je puta Žarko odigrao Hamleta u svojim drugim sjajnim ulogama. Što se mene tiče, sigurno postoji nešto što sam priželjkivala, ali uglavnom se dešavalo da kad pogledam projekat u kome nisam učestvovala, a želela sam, budem zadovoljna što nisam u njemu.
Story: Ove godine u legende smo ispratili mnoge velikane našeg glumišta. Kako ste vi emotivno podneli rastanke s dragim kolegama?
- Svi moramo nekada da odemo. Čovek pokušava da razume šta to znači otići. Neću da razmišljam o tome. Najteže mi je kada neki mlad čovek nepravedno prekine ovaj ipak lepi život.
Story: Kakvo je vaše viđenje odnosa mladih prema kulturi danas?
- Mislim da se to ne može odgovoriti nekom definicijom. Postoje mladi ljudi okrenuti vrednostima, a ima i onih koji su lepi i lepo obučeni, a totalno su neobrazovani, nemaju ni etike ni estetike, ne znam kuda će oni stići.
Story: Imate običaj da kažete kako se danas kultura svodi samo na ljude koji se njome bave. Mislite li da ima nade da se takvo stanje izmeni u skorijoj budućnosti?
- Nema nade da se to promeni, a i njima bi bilo bolje da se ne bave time čime se bave.
Story: Koje osećanje vas obuzme kada se prisetite odnosa mladih prema kulturi u vreme kada ste vi bili tinejdžerka?
- Nikakvo osećanje nemam, svako ima svoje vreme življenja i pravo da tako živi ako ne povređuje druge. Bez obzira na to da li nam se sviđaju ili ne, ti mladi su naše delo.
Story: U seriji koja uskoro počinje da se emituje na TV Prva, partner vam je Boro Stjepanović. Koliko ste ranije tokom karijere delili kadar sa njim?
- Nekoliko puta, veoma davno, nalazili smo se u zajedničkim projektima. Bora je dobar glumac i bila sam vrlo zadovoljna kada sam čula da ćemo biti direktni partneri.
Story: Da li ste čitajući scenario u liku Simke prepoznali replike koje će se citirati poput mnogih vaših iz prethodnih ostvarenja?
- Mislim da je scenario vrlo dobar, da se odlično i s lakoćom radi, da su likovi bliski i meni i Bori, a vreme će dati odgovor na ovo pitanje.
Story: Kakva su vaša očekivanja kada je reč o reakciji publike na seriju Nemoj da zvocaš?
- Očekujem veliku popularnost te serije, a najviše me raduje što mislim i sigurna sam da će se publika radovati, pogotovo ženska populacija.
Story: Novo televizijsko ostvarenje na komičan način bavi se bračnim životom. Rekli ste da vam je dobro poznata situacija kroz koju prolaze bračni parovi iako nikada niste bili u braku.
- Svima su nam dobro poznate bračne situacije, i ko je bio i ko nije bio u braku.
Story: Govoreći o svom životu, ranije ste izjavili: Ne kažem da se nisam porodično realizovala, imam sina i unuka, ali nikad nisam bila u nekom mirnom građanskom braku. Možda sam zbog toga i ostala sama jer mi to verovatno i pripada. Na koji način pravite paralelu između samačkog života i usamljenosti?
- Čovek može biti sam, a da ne bude usamljen i obratno, može biti usamljen i kad ima pored sebe partnera i u velikom društvu.
Story: Kakvi su vam profesionalni planovi za jesen, osim snimanja serije Nemoj da zvocaš?
- Pa, malo li je?!
Story: Vaš sin Stefan veoma je uspešan reditelj, koliko se često savetujete i uopšte razgovarate o poslu?
- Mislim da bih mogla da kažem kako ja često zvocam.
Story: Koliko unuk Leon unosi dinamiku u vašu svakodnevicu?
- Leon je ispred svih, on je mali car.
Story: Alisa Stojanović davno je rekla: Ako postoji harizma, zamišljam je kao Seku Sablić. A kako biste vi opisali ovaj pojam?
- Rekla bih da je harizma sinonim za istinu koja je uvek neponovljiva i originalna.
Sa sajta Story.rs preporučujemo i:
Neda Ukraden: Uz unuke se najlakše relaksiram
Dejan Savićević dobio unuku: Bebi smo dali ime Vladana
Prizor koji se ne zaboravlja: Najsrećniji trenuci Slađe Delibašić sa unukom (FOTO)
Njegov deda je kralj narodne muzike, a on će vas potpuno očarati: Ovako izgleda unuk Šabana Šaulića (FOTO)