Verovatno najomiljenija ličnost iz naše novije crkvene istorije, blaženopočivši patrijarh Pavle još za života je stekao epitet svetog čoveka, ali još uvek nije zvanično uvršten u red svetitelja.
U srpskoj istoriji ima ličnosti koji su uživali veliko narodno poštovanje, čak su se smatrale svetim, ali nikad nisu kanonizovane. Miloš Obilić je imao ne samo svoj kult, već i fresku u Hilandaru, a nije nikad kanonizovan, mada se ni ne zna da li je bio istorijska ličnost.
Među vernicima se smatra da bi uvođenje blaženopočivšeg poglavara SPC Pavla u red svetih ojačalo vezu vernika sa svojom crkvom, ali i njen ugled kod ostalih pravoslavnih crkava, koje su izuzetno poštovale srpskog patrijarha.
Smatra se da bi ovakva odluka naišla na nepodeljenu podršku srpskog naroda, pa čak i onih iz ateističkih krugova.
Kako se postaje svetac
– Neko treba da je živeo uzornim životom, da bi postao svetac. Da je na neki način zračio nekom dobrotom, da je uvažen, a onda ga ljudi predlože pa se nakon pet, deset, dvadeset godina pokrene predlog. Kažu: ”mi se molimo tom čoveku, toj ženi, i predlažemo da se on, ona proglasi svetim”. S tim se nikad ne žuri, desi se da se posle par vekova neko proglasi svetim – objasnio je Živica Tucić, verski analitičar.
U imenoslov svetih Srba se upisuju samo najzaslužniji, jer je za pravoslavnu veru kroz istoriju bilo mnogo mučenika, da crkva ne bi mogla sve ni da upiše u kalendar.
- U svakom čoveku je svetost, kod nekoga je to jače izraženija. Svetost je blizina Bogu. Ali oni koji nisu proglašeni svetim, ne znači da nisu sveti, već ljudi moguće da ne prepoznaju. Dešavalo se da se neko proglasi svetim i da se to poništi, jer podaci o njemu nisu bili istiniti, a to je samo priznanje da ljudi mogu pogrešiti – rekao je Tucić.
Procedura proglašenja za svetitelja u SPC odvija se preko najvišeg tela Crkve - Svetog arhijerejskog sabora. Ovaj organ jedini je nadležan da proklamuje kanonizaciju dok je narod taj koji ima najoštrije čulo da oseti budućeg svetitelja.
Njegoš odbijen
Na inicijativu mitropolita Amfilohija 2013. godine pokrenut je proces kanonizacije mitropolita Petra Drugog Petrovića Njegoša, ali je odlukom Sabora SPC odluka o ovome odložena.
Nije vladika Rade jedini kandidat koji nije postao svetitelj. Crkvena istorija pamti više ovakvih primera. Najpoznatiji je verovatno vođa seobe Srba patrijarh Arsenije III Čarnojević, čija kanonizacija nikada nije obavljena.
Patrijarh Pavle - Bitno je da nas Bog pozna i prizna za svoje verne sluge, a da li će ljudi priznati ili neće, to nije bitno.
- Svet čovek je onaj koji izvršujući zapovedi božije se priprema za blaženstvo carstva nebeskog. Blaženstvo je, za razliku od sreće koja je stvar ovoga sveta i kojom mi ne upravljamo, u našim rukama. A potrebno je da se svetost pokaže još za života i da narod to vidi i počne tog čoveka da posmatra kao svetog, a da taj čovek, laički rečeno, čini čuda jer Bog deluje preko svetih svojih - rekao je u jednom intervjuu patrijarh Pavle.
(EPK/Telegraf)