Zemlja počasni gost je Iran, a predsednik odbora Zoran Avramović kaže da manifestacija ima i veliki socijalni značaj
Beogradski sajam knjiga ove godine se organizuje pod sloganom „Knjige u ruke“ i trajaće od 23. do 30. oktobra, uz učešće više od 450 izlagača, od kojih će 40 biti iz inostranstva.
Zemlja počasni gost ovoga puta je Iran.
- Veoma je važno da pažnju poklanjamo kulturi, a pogotovo knjizi, jer je ona najvažnija okosnica kulture. Postoji velika sličnost između naših naroda, što nam pomaže da izgradimo saradnju. Prijateljstvo iranskog i srpskog naroda doprineće razvoju kulture ove zemlje - rekao je ambasador Irana Madžid Fahim Pur.
Ataše za kulturu Mohsen Solejmani istakao je važnost saradnje i najavio bogat program na ovogodišnjem sajmu.
Predstavljanje tradicije
- Drugog dana praznika knjige biće upriličen Dan Irana, kada ćemo promovisati svoje najvažnije knjige. Iran je do sada preveo preko 100 naslova na srpski jezik, a na ovogodišnjem sajmu će Kulturni centar Irana predstaviti čak šest novih naslova na srpskom jeziku. Pet velikih stvaralaca razgovaraće sa studentima beogradskih fakulteta, a održaće se i Festival iranskog filma u Kinoteci - rekao je ataše i najavio najmanje 10 izlagača iz Irana.
On je takođe kao veoma važno izdvojio predstavljanje iranske tradicije kroz prepričavanje priča i bajki, što će biti još jedan od planiranih programa u cilju promovisanja persijske kulture. U planu je, kako je rekao Solejmani, i osnivanje udruženja književnika Srbije i Irana.
Pored Irana, učestvuju i izdavači iz Angole, Belorusije, BiH, Indije, Izraela, Mađarske, Japana, Kine, Rusije i drugih zemalja.
Obeležavanje godišnjica
- Knjiga je temelj nacionalne kulture, a Sajam je jedan od najvećih institucija kulture. Pored kulturnog značaja, važan je i socijalni u vidu razmene mišljenja i znanja - rekao je Zoran Avramović, predsednik odbora.
Urednik programa Sajma Dragan Hamović najavio je važne godišnjice koje će biti obeležene.
- Sajam knjiga, 61. po redu, obeležiće jubileje evropske i srpske istorije i kulture, od Šekspirove i Servantesove 400-godišnjice, 120-godišnjice pojave romana „Hajduk Stanko“ i 100-godišnjice Petra Kočića, do sećanja na godišnjicu osnivanja Jasenovca i početka genocida nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu.