VOĐA HRVATSKIH VETERANA POZIVA NA MIR: Nije Vučić šaka jada, Srbija je naš partner
Predsednik udruženja specijalne policije, veteran ATJ Lučko, glavni organizator svečanog dočeka Ante Gotovine i Mladena Markačaposle povratka iz Haga kao i vođa slavnog šatora u Savskoj 66 pokrenuo je veliku, zasad samo verbalnu, akciju normalizacije odnosa sa Srbijom.
Klemove akcije rezultiraju nepredvidljivim ishodima. Kad je prošle godine pokrenuo protest branilaca usmeren protiv leve vlade, stvar je završila na način suprotan očekivanjima
Klem je veterane iz šatora najveći deo vremena držao pod savršenom kontrolom - protest je bio miran, pristojan, uljudan - a čim je stvar iskočila iz njegovog koloseka, prema plinskim bocama i Markovu trgu, šator je počeo da radi u Milanovićevu korist.
Nakon prvih pregovora demonstranata i tadašnjeg premijera, Milanoviću je počela da raste popularnost. Paralelno s tim, šator je počeo da okreće javnost protiv Tomislava Karamarka, koji je u čitavoj priči sa Savskom bio neviniji nego što se mislilo.
Ove godine Klem i Milanović ponovo su se sreli na razgovorima o političkoj budućnosti zemlje i regiona a stvar je opet izrodila neočekivan ishod. Čini se da je Milanović nakon objave sadržaja razgovora s Klemom ušao u gubitnički ciklus. Josip Klem je na sastanku s Milanovićem nastupio sa neočekivanom retorikom - izrazito pomirljivom prema Srbiji, sa gotovo levičarskim diskursom ...
Posle objave eksplozivnog transkripta koji je izazvao politički zemljotres velike magnitude u čitavom regionu, Klem je novinarima objasnio kako je Milanović pre sastanka dobio saopštenje u kom su veteramo jasno rekli da zagovaraju politiku dijaloga a da se ne može ići s retorikom zastrašivanja prema Srbiji.
"Sugerišemo političkim opcijama da komuniciraju i koriste politiku dijaloga, što ne znači da nećemo štititi hrvatske interese", rekao je Klem i dodao:
"Niko ne kaže da za tim stolom s Aleksandrom Vučićem moraju sedeti Klem i Dražimir Jukić, ali smatramo da je nužno s drugom stranom uspostaviti komunikaciju u interesu zaštite boraca".
Dodao je da Vučić "nije šaka jada, nego legalno izabrani predstavnik Srbije".
U saopštenju branioci pišu da "ne podržavaju politiku zatvaranja granice, kojoj smo imali priliku da svedočimo, a koja uništava ekonomiju i s jedne i s druge strane, ne podržavaju objave raznih registara niti bilo koji oblik političkog delovanja koji vodi uništenju demokratskog društva i narušavanju odnosa među susednim državama koju potenciraju političari i pojedina udruženja sa jedne i druge strane u svrhu svojih sitnih interesa ".
Klem i njegovi saradnici pozvali su Kolindu Grabar Kitarović da im pomogne. "Pozivamo predsednicu RH da organizuje radni sastanak sa gospodinom Vučićem, predstavnicima branilaca i ostalih zainteresovanih strana kako bi se napokon počelo kvalitetno raditi na pronalasku nestalih i rešavanju novonastale situacije. Ostale političare i predstavnike udruženja pozivamo da slede naš primer, da uče da razvijaju zdrav dijalog i da se odmaknu od podsticanja mržnje i ekstremizma", pisalo je u saopštenju.
"Milanović nas je dočekao sa suprotnom retorikom", prokomentarisao je Klem nakon sastanka.
Je li bivši premijer mislio da ga Klem provocira na pomirljive izjave prema Srbiji kako bi ga kompromitovao na desnom centru ili ga je vodio neki drugi razlog, nije poznato, ali šef SDP-a na tom sastanku je osuo paljbu po Vučiću, Dačiću, Dodiku i Šešelju, ali i Srbiji, što mu je politički, kako danas vidimo, štetilo.
Mediji su njegove izjave delom naduvali, ali šteta je bila nepopravljiva.
Iako kontingent srpskih glasova u masi SDP-ovih nije bio presudan, kasnije su analize pokazale da je za Milanovića na ovim izborima, u mestima sa srpskom većinom, glasalo duplo manje birača nego na poslednjim izborima. To znači da ih je odbio od sebe. A desnom je retorikom, čini se, više svojih birača zadržao kod kuće nego izvukao na birališta. Tako da Klem danas može, podvlačeći crtu, reći da je parola iz šatora, "oba moraju pasti" (Josipović i Milanović), s nešto zakašnjenja ostvarena, dok je Klem - uprkos suđenju ostao u sedlu. Pritom je ponešto i sam doprineo takvom razvoju događaja.
Možda ne može da upiše kao zaslugu da je baš on srušio Milanovića, ali je tog čoveka, koji je srljao u provaliju, ničeanski gurnuo nogom niz liticu. Između njih nikad nije bilo ljubavi.
Tokom Milanovićeve vlade Klem je bio izložen krivičnom progonu, a ni on se nije libio da zapreti Milanoviću postrojavanjima, ali nije ostajao samo na rečima, nego je postavio i šator, bez dozvola, bez odobrenja za protest, tačno ispod prozora Ministarstva branilaca. To je bio šamar moći vlade i države. Na jednoj je teritoriji vlada uvek najjača, po definiciji suverenosti, ali ako ne može da ukloni nelegalni šator, baš i nije ...
Josip Klem je čovek koji ima zanimljivu prošlost, a čini se i zanimljivu budućnost.
Visok, telesno spreman, sportista, Klem nije - kako misli deo javnosti - nikakav radikalni desničar, nego dinamičan čovek spreman na prilagođavanje promenama, i ne samo to - on je te promene spreman i da kreira.
Klem je još u socijalizmu upisao policijsku školu, što znači da ga je i prošli sistem ocenjivao moralno-politički podobnim. Odmah na početku rata - u julu 1991. - sa samo 18 godina uključio se u antiterorističke jedinice Lučko, s kojom je ratovao u zapadnoj Slavoniji i na dubrovačkom ratištu, gde je stekao sjajnu reputaciju.
Prilikom jedne vežbe 2001. godine doživeo je, skačući s padobranom, tešku nesreću - pao je na zemlju s 30 metara visine. Takav pad retki preživljavaju, a oni kojima to uspe obično ostanu nepokretni.
Klemu su bila slomljena sva rebra, a neko se vreme borio doslovce za život. S kreveta se spustio i pokretnom rukom i počeo da vežba.
Klem je penzionisan, a ubrzo nakon penzionisanja počeo se baviti biznisom, da bi danas, kao obezbeđenje, zapošljavao oko osam stotina ljudi.
Hoće li njegova inicijativa zaživeti? Izbori bliski Josipu Klemu kažu da hoće. Klem, kažu, misli da je rat definitivno gotov i da bi se, radi bolje budućnosti, i Hrvatska i Srbija trebale posvetiti smanjivanju tenzija i saradnji.
Čitavo evropsko iskustvo daje mu za pravo. Francuska i Nemačka su, nakon neuporedivo krvavijeg Drugog svetskog rata, već pedesetih počele intenzivno ekonomski sarađivati.
Britanski bend, Bitlsi, šezdesetih su redovno nastupali u Hamburgu, gradu koji je pretrpeo ozbiljna britanska bombardovanja, a to je bilo samo 15 godina nakon rata.
Hrvatska i Srbija, međutim, uglavnom zbog sitnih interesa političke klase 21 godinu nakon rata održavaju stanje visoke napetosti u kojemu rane postaju sve svežije, a tenzije sve veće. Klem navodno ima neke poslovne interese u Srbiji, ali u tome nema ništa sporno.
Nijedan ne spaja ljude tako dobro kao zajednički interes. U igri je i viša politika: Americi, pa i KGK, odgovara regionalno zbližavanje, a ako neće da ga sprovodi Milanović, ima ko hoće.
A kad Klem krene sa dijalogom prema Srbiji, ko će ga napasti da je loš Hrvat? Baš kao ni Niksona nakon Kine.
(Express.hr)