Zašto je magnezijum kralj minerala: Oprezno, nedostatak ozbiljno ugrožava zdravlje!
Brojna istraživanja su pokazala da gotovo svaki drugi čovek pati od nedostatka ovog minerala, a da to čak i ne zna.
Kardiovaskularne bolesti su definitivno vodeći uzrok i obolevanja, i umiranja u razvijenom svetu. Faktore rizika možemo svrstati u tri grupe:
Prva grupa - faktori na koje ne možemo da utičemo, kao što su godine, genetika, pol ili etnička pripadnost, i oni su označeni kao predispozicija.
Druga grupa - faktori na koje možemo tek delimično da utičemo i to su hronične bolesti (hipertenzija, dijabetes, bubrežna slabost).
Treća grupa - oni faktori rizika na koje možemo potpuno da utičemo i zato predstavljaju jedan od glavnih terapijskih ciljeva. Tu ubrajamo pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost i način ishrane.
Mere koje se sprovode u cilju modifikacije ovih faktora rizika spadaju u tzv. nefarmakološke mere, jer ne zahtevaju primenu lekova i označavaju se kao promena životnih navika. Promovisanje i insistiranje na primeni zdravih životnih navika je sastavni i neizostavni deo savremenog lečenja svih pacijenata. HISPA u svom svakodnevnom radu veliki značaj pridaje personalizovanom pristupu svakom pacijentu, a u cilju, kako procene kardiovaskularnog rizika, tako i lečenja kardiovaskularnih bolesti. Ovakvim pristupom se postižu najbolji rezultati u lečenju i značajno smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara koji su ujedno i najčešće i najteže komplikacije bolesti srca i krvnih sudova.
Zdrava ishrana ne podrazumeva samo optimalan unos masti, belančevina i šećera već i optimalan unos takozvanih mikronutritijenata kao što je magnezijum. Istraživanja su pokazala da je unos ovog minerala često nedovoljan, a retko se uopšte i posumnja u njegov nedostatak kod poremećaja zdravlja.
Zašto je magnezijum bitan za čovekovo zdravlje?
Magnezijum je važan mineral koji se normalno nalazi u našem organizmu. Funkcija magnezijuma u organizmu je višestruka i uključen je u preko 300 biohemijskih reakcija. Sastavni je deo procesa razmene materije i energije, a naročito metabolizma proteina i ugljenih hidrata. Često se označava i kao antistres mineral. Magnezijum blagotvorno i zaštitno deluje na različite organe kao što su srce, jetra, nervi, mišići i kosti.
Čuva srce - centralno pozitivno i protektivno dejstvo se manifestuje u očuvanju zdravlja srčanog mišića i krvnih sudova. Najviša koncentracija ovog minerala se nalazi upravo u srcu. Istraživanja su pokazala da je redovno uzimanje magnezijuma povezano sa smanjenjem rizika od srčanih oboljenja i moždanog udara. On smanjuje učestalost poremećaja srčanog ritma i time sprečava teže negativne posledice.
Reguliše krvni pritisak - dokazan je pozitivan uticaj magnezijuma na regulisanje krvnog pritiska. Ovde treba napomenuti da je povišen krvni pritisak i izolovana bolest, ali i faktor rizika za razvoj drugih kardiovaskularnih bolesti.
Značajna je uloga magnezijuma u sprečavanju taloženja kalcijuma u zidove krvnih sudova čime se utiče na proces ateroskleroze, a time i na razvoj angine pektoris i infarkta.
Pomaže lečenju dijabetesa - magnezijum pospešuje lučenje insulina i njegov ulazak u ćelije, pa se preporučuje osobama koje leče dijabetes tipa 2, takođe, značajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Kako da prirodno nadoknadite magnezijum?
Dovoljan unos magnezijuma možete da obezbedite putem namirnica bogatih ovim mineralom. U tu grupu namirnica spadaju: bademi, brazilski i indijski orah, semenke suncokreta, pinjoli, laneno seme, zeleno lisnato povrće, soja i banane. Takođe, preporučuju se i suplementi u vidu tableta. Međutim, kao možda čak i najbolji način, a definitivno i najlakši, jeste preko vode prirodno bogate ovim mineralom u obliku koji organizam može da ga iskoristi.
Magnezijum je bezbedan mineral i veoma se dobro toleriše. Predoziranje magnezijumom je veoma retko i uglavnom se dešava kod konzumiranja velike količine suplemenata ili težeg poremećaja bubrežne funkcije.
U svakom slučaju, zbog svog pozitivnog dejstva na organizam magnezijum zaslužuje svoje mesto u svakodnevnoj ishrani.
Prof. Dr Nebojša Tasić, predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga - HISPA i načelnik Centra za kardiovaskularna istraživanja IKVB „Dedinje“