BEOGRAD, NJUJORK - Zemlje članice Ujedinjenih nacija će 8. juna odlučiti ko će u narednih godinu dana voditi
Generalnu skupštinu Svetske organizacije, Srbija ili Litvanija, a izvori u UN procenjuju da su šanse i dalje na
strani Srbije, odnosno njenog kandidata, šefa srpske diplomatije Vuka Jeremića.
Iako procene govore da je srpski šef diplomatije favorit u odnosu na litvanskog ambasadora pri UN Dalijusa
Čekulisa, nakon rezultata predsedničkih izbora u Srbiji neizvesnost oko toga ko ce osvojiti ovu prestiznu
međunarodnu poziciju raste.
Shodno tome, srpski tim nastavlja da radi punim kapacitetom kako na Ist riveru, tako i na svim drugim ključnim
tackama, a sam Jeremić će uoči glasanja u Njujorku obići još nekoliko svetskih centara kako bi pridobio dodatnu
podršku za ovu prestižnu funkciju.
"Srbija i dalje ima veće šanse da pobedi na glasanju", kaže sagovornik iz vrha UN, koji je dobro upoznat sa
raspoloženjem među državama članicama.On ističe da postoji više razloga zbog kojih se Srbija bolje kotira od Litvanije - a najvažniji su "previše
funkcija" za koje se ta zemlja kandiduje u Svetskoj organizaciji i kontroverzne izjave litvanskog kandidata,
zbog kojih je izgubio podršku Rusije.
"Litvanija je do nedavno predvodila Savet za ekonomska i socijalna pitanja UN (ECOSOC), koji predstavlja važno
telo UN, sada želi mesto predsedavajućeg Generalne skupštine, a za januar sledeće godine su najavili
kandidaturu za nestalnu članicu Saveta bezbednosti. Po nepisanim pravilima UN, to je previše za jednu malu
zemlju", kaže izvor Tanjuga, dodajući da "toliko funkcija ne bi mogla ni jedna Nemačka da obavlja".
Otežavajuća okolnost za Litvaniju je i što je njen kandidat, Čekulis, poznat po kontroverznom stavu o
izjednačavanju nacisticke Nemačke i SSSR, nakon što je Moskva prisajedinila Litvaniju posle Drugog svetskog
rata. Čekulis je, naime, pre godinu dana, prilikom obeležavanja 65 godina od završetka Drugog svetskog rata,
rekao u sedištu UN da kraj rata njegovoj zemlji "nije doneo slobodu" i da je Litvanija tada postala žrtva novog
totalitarnog režima komunističkog SSSR-a.
Zbog tog stava, on sigurno neće dobiti glas Rusije, niti njoj bliskih država, koje poštuju žrtve koje su
sovjetski vojnici dali za oslobođenje Evrope od nacizma i fašizma.Tanjugov izvor dodaje i da, prema glasovima koji se čuju među ambasadorima zemalja EU u UN, Srbija može da
računa na najmanje osam sigurnih glasova, dok se deo zemalja Unije još nije opredelio. Uz Litvanca iz EU su za
sada otvoreno Nemačka i Austrija, dok su za Jeremića Kipar i Italija.
Što se tiče regiona, Jeremića podržava Crna Gora, dok su Hrvatska i Albanija stale na stranu Litvanije.Smetnju za kandidaturu Litvanije predstavljaće i arapske zemlje koje - prema saznanjima Tanjuga - ne žele da
podrže kandidata Litvanije, jer ta zemlja nije glasala za članstvo Palestine u UNESKO.Srbija je, istovremeno, glasala za to članstvo i njen kandidat Vuk Jeremić bi prilikom glasanja mogao da dobije
podršku većine arapaskih država, smatra Tanjugov sagovornik iz UN.
Srbija bi mogla da računa i na veliki deo glasova afričkih i azijskih zemalja, koje su prošle godine
učestvovale na obeležavanju 50 godina od prvog Samita nesvrstanih u Beogradu.Uoči glasanja u Njujorku, Jeremić će lično zatražiti podršku još nekoliko zemalja - prvo u Singapuru, pa na
Novom Zelandu, a potom putuje u Čile, Argentinu, Peru i Boliviju, gde će učestvovati na Generalnoj skupštini
Organizacije američkih država.
Situacija u kojoj se za mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN glasa jeste neuobičajena, pošto se
grupacije zemalja obično dogovore o zajedničkom kandidatu aklamacijom, ali ne predstavlja presedan, pošto se
ista situacija dogodila i 1991. godine, između Saudijske Arabije i Jemena.
Odluku o budućem predsedniku Generalne skupštine UN, koju bi tu funkciju trebalo da preuzme od septembra ove godine, doneće tajnim glasanjem sve zemlje članice UN 8. juna. Za pobedu je potrebna prosta većina.