BUDIMPEŠTA - Istraživanje sprovedeno u 10 zemalja Centralne i Istočne Evrope, pokazuje da je za 91 odsto ispitanika u Srbiji pametni telefon najčešće korišćen uređaj, a da prosečno korišćenje iznosi pet sati dnevno, naspram prosečnih 3,3 sata u Zapadnoj Evropi.
Ispitanici u Srbiji su pokazali visok stepen entuzijazma u pogledu digitalnih tehnologija - 89 odsto njih očekuje da će digitalne usluge igrati sve važniju ulogu u svakodnevnom životu, a 63 procenta navodi da inovacije imaju pozitivan uticaj na društvo, navodi se u današnjem saopštenju Masterkarda o rezultatima istraživanja.
Za 56 odsto ispitanika glavni uređaj za korišćenje je pametni telefon, 22 procenta koristi kompjutere, 19 odsto laptop a 2,0 odsto tablete.
Studija takođe pokazuje da 60 odsto potrošača u Centralnoj i Istočnoj Evropi već koristi aplikacije za digitalna plaćanja, i da čak 80 odsto ispitanika posmatra svoje mobilne uređaje - tablete i telefone - kao željenu alternativu platnim karticama.
Opšti stav ispitanika u 10 zemalja Centralne i Istočne Evrope prema digitalizaciji je nešto pozitivniji u ovom regionu nego u Zapadnoj Evropi.
Većina potrošača (preko 70 odsto) su zadovoljni digitalizacijom i imaju bolje mišljenje o uticaju inovacija na društvo od ispitanika u Zapadnoj Evropi.
Kao što je to slučaj u celom svetu, i potrošači u Centralnoj i Istočnoj Evropi kao da su "zalepljeni" za svoje pametne telefone. Prosečno vreme provedeno u korišćenju pametnog telefona tokom radnog dana je 4,1 sat, pokazuje ova studija.
U zapadnoj Evropi, prosek je samo 3,3 sata. Bugarski ispitanici, međutim, priznali su da u proseku na svojim uređajima provode više od pet sati.
Pored standardnih internet funkcija, kao što je imejl, skoro 90 odsto učesnika u anketi u Centralnoj i Istočnoj Evropi koristi svoje uređaje za pretraživanje interneta, a aplikacije za društvene medije, četovanje i onlajn kupovina su najpopularnije digitalne usluge.
U Srbiji je situacija slična - 97 procenata ispitanika svakodnevno pretražuje internet, 92 odsto šalje imejlove, 88 procenata koristi društvene mreže, 87 posto četuje onlajn, a 81 procenat ispitanika proverava vremensku prognozu.