Konačni napad najmanje 100.000, a možda 200.000 vojnika i militanata ujedinjenih protiv koalicije Islamske države u iračkom gradu Mosulu se očekuje za nekoliko dana.
U jednom od poslednjih koraka Francuska je čak poslala u istočni Mediteran svoj nosač aviona Šarl de Gol, koji bi trebalo da pomogne u oslobađanju grada koji je od pada pod brutalnom vladavinom ID 2014. imao dva i po miliona stanovnika. To će bez sumnje biti strašna i nemilosrdna borba sa mnogo žrtava. Biznis insajder u svom izveštaju o pripremama za oslobođenje Mosula, ide čak toliko daleko da ga poredi sa, "Danom D" ili borbom tokom savezničkih sletanja na plažama Normandije.
Tokom dve i po godine okupacije Mosula ID nije čekao skrštenih ruku. "U osnovi, ono što su oni tamo napravili, zapravo je pakao na zemlji", opisao je stanje pukovnik Džon Dorijan, inače PR zapadne koalicije, za Biznis insajder iz Bagdada. U gradu, koji je na neki način muzej na otvorenom, džihadista Islamske države danas ima između 3.000 i 5.000, odnosno dvostruko manje nego pre dva meseca, što je posledica žestokog bombardovanja i ofenzive iračke vojske i pridruženih šiitskih, hrišćanskih i sunitskih milicija na provonciju Ninive.
ID je grad, međutim, okružio rovovima dubokima 5,5 metara i napunio ih naftom i katranom kako bi, nakon što sve to zapale, dim potpuno onemogućio vidljivost neophodnu za napad artiljerijom i bombarderima.
Borci ID su izbušili i mrežu tunela kroz i oko Mosula kako bi njima dopremali oružje, namirnice i raznu drugu opremu. Na taj su način čak povezali obe obale reke Tigris, centar grada sa obližnjim naftnim poljem Kajara na severu. Nakon oslobađanja Faludže, neki otkriveni tuneli bili su dugi kilometrima.
"Očekujem da će pribeći istoj taktici kao u gradu Manbiju (na severu Sirije, kad su taj grad u neopisivo krvavim bitkama oslobađali Kurdi, čije je povlačenje posle toga zahtevao Redžep Tajip Erdogan), odnosno da će koristiti civile kao živi štit. Koristiće to mnoštvo tunela. Teroristi obučeni poput civila, ući će u kuću u jednom delu grada i pojaviti se u drugom delu s oružjem", opisao je stanje Vladimir van Vilgenburg, stručnjak za sigurnost iz Džejstaun fondacije.
Uz to, trupe koje će kroz grad napredovati u uličnim borbama, čekaće kuće, zgrade i ulice načičkane minama, bombama iznenađenja, automobilskim bombama i bombašima samoubicama. Iako će borci ID biti puno puta malobrojniji, još jedna njihova prednost jeste i to što će teroristički pokret imati jedno centralno zapovedno mesto i jasnu strukturu zapovedanja, dok bitna mnogobrojnija i bolje naoružana vojska koja će oslobađati grad, mora imati složenu strukturu i zbog jezičkih i zbog političkih uslova. Okosnicu će činiti 25.000 vojnika iračke vojske, većinom šiita. Sledi oko 6.000 pripadnika iračke kurdske vojske Pešmerga, po pravilu sunita.
Od zapadnih snaga u borbi će učestvovati 4.500 Amerikanaca, još 3.500 vojnika raznih drugih članica NATO-a. Pridrižiće im se još 10.000 militanata iz nekoliko sunitskih plemena iz pokrajine Ninive, još 14.000 boraca iz redova Jezida, Asiraca hrišćana, Šabaka i nekih drugih etničkih manjina. Osim toga, u bitku namerava da se uključi i najmanje 30.000 boraca, a po nekim procenama čak i do 100.000 njih, iz redova raznih šiitskih milicija. Njih je u bitnoj meri trenirao i opremio Iran. Hoće li u bici učestvovati i između 3.000 i 5.000 pripadnika milicije Jezida bliskih Kurdskoj radničkoj partiji (PKK), koju NATO smatra terorističkom organizacijom, tek ostaje da se vidi.
U bazi oko 30 kilometara od Mosula nalazi se i oko 1.000 vojnika turske vojske, koji imaju i tenkove. Njihovo razmeštanje pre nešto više od godinu dana izazvalo je brojne neugodne situacije, uprkos tome što je Erdogan često isticao da oni tamo "samo izvode vojne vežbe". Suština spora je to da je Erdogan zabrinut da bi PKK mogao da pokuša da poveže područja Jezida, nad kojima je ID vršio genocid, s područjima u Siriji i Turskoj. A Erdogan je već izrazio žarku želju da i njegova vojska učestvuje u napadu na praktično glavni grad ID u Iraku. Istovremeno, u Alepu već traje bitka za konačno oslobađanje istočnog dela grada od većinom militanata bliskih Al Kaidi.
U operacijama oslobađanja učestvuje Sirijska vojska, grupe militanata i iz Iraka i iz Irana, takođe borci organizovani iz redova hrišćanskih i drugih etničkih manjina, sve uz snažnu podršku ruskih bombardera, a navodno i određenog broja, tvrdi se do 3.000 ruskih marinaca. Pritom se i oni suočavaju sa vrlo sličnim taktikama džihadističkih militanata kao što su i one ID u Mosulu. U istočnom delu Alepa nalazi se do 250.000 civila, kojima ekstremni militanti u okruženju ne dopuštaju izlazak iz okruženja, mada je sirijska vlada otvorila za njih prelaze prema zapadnom delu grada u kojem je oko 1,5 miliona stanovnika. Iz vlastitih geopolitičkih razloga Zapad žestoko osuđuje i sirijsku vladu i Rusiju zbog bitke za istočni Alep. UN i u Alepu i u Mosulu očekuje velike "humanitarne izazove".
(Express.hr)