Nehat Tači (40) iz Uroševca, direktor kosovske policije za region Kosovske Mitrovice, uhapšen je na administrativnom prelazu Končulj. Lisice na ruke Tačiju su stavljene u sredu oko 20 sati prilikom izdavanja potvrde za ulazak na teritoriju centralne Srbije, na osnovu poternice raspisane po naredbi Višeg suda u Nišu zbog terorizma.
Policija je saopštila da je osumnjičeni sproveden u pritvor KPZ u Nišu na osnovu rešenja Višeg suda u Nišu o određivanju pritvora iz 2010. godine.
Istraga protiv Nehata Tačija i njegovog brata Agima Tačija pokrenuta je još 2009. godine po zahtevu Okružnog javnog tužilaštva u Prištini zbog sumnje da su izvršili krivično delo terorizam.
Istražni sudija Višeg suda u Nišu je 17. septembra 2010. godine doneo rešenje kojim je osumnjičenima određen pritvor i izdao je naredbu za raspisivanje poternice. Već 3. decembra 2010. Viši sud u Nišu doneo je rešenje o prekidu istražnog postupka jer osumnjičeni nisu dostupni službama.
Istraga protiv Nehata Tačija pokrenuta je zbog sumnje da je prisilno iseljavao srpsko i nealbanskog stanovništvo 1999. godine. U toku istrage saslušan je i jedan oštećeni kome je prećeno da mora da se iseli, a čija je kuća potom i zapaljena. Oodmah po hapšenju Tačija predmet je hitno dostavljen Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu, navodi Blic.
Mediji iz Prištine su objavili da je Tači uhapšen na putu za Niš, gde je trebalo da prisustvuje ročištu, dok je portparol Policije Kosova Daut Hodža rekao da je Tači putovao u "jednu od zapadnoevropskih zemalja, automobilom preko Srbije".
Braća Tači nisu jedini kosovski Albanci koji su bili nedostupni srpskim istražnim organima.
Iz "proceduralnih razloga", jer im je od 2002. godine nemoguće uručiti sudske pozive, na obnovu postupka čeka proces protiv braće Ljuana i Bekima Mazrekua, koji se terete za učešće u otmici i streljanju srpskih civila u selu Klečka. Braća Mazreku su bila osuđena na 20 godina, ali je presuda ukinuta i suđenje je trebalo da se ponovi, ali su oni još 2002. godine prebačeni iz niškog zatvora na Kosovo i Metohiju.
Nedostupni su i članovi "Đakovičke grupe", njih 143, koji su osuđeni 2000. godine zbog terorizma na ukupno 1.632 godine zatvora. Pušteni su u aprilu 2001. godine na slobodu iz niškog KPZ-a posle odluke Vrhovnog suda da se ukine prvostepena presuda i predmet vrati na ponovno suđenje. Oni su se vratili na Kosmet.
Kurtija pomilovao Koštunica
Iz niškog zatvora 2001. godine je pušten i Albin Kurti, tadašnji studentski lider, sada lider pokreta "Samoopredeljenje". Kurti je u martu 2000. godine bio osuđen na 15 godina zatvora za ugrožavanje teritorijalne celovitosti SRJ i udruživanje radi neprijateljske delatnosti i terorizma. Njega je pomilovao tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica.