Vuk Obradović, rođen 1947. godine, bio je najmlađi general u istoriji JNA. Na početku ratova u SFRJ bio je portparol Generalštaba JNA i načelnik uprave za moralno vaspitanje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (Ministarstva odbrane). U tom svojstvu obećao je roditeljima da će im se deca, tada vojnici JNA, vratiti sa ratišta u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini do 19. maja 1992. godine. Kada se to nije desilo, narednog dana napustio je aktivnu vojnu službu.
Sa Slobodanom Orlićem, novinarom BK TV, i grupom istomišljenika osnovao je 1997. Socijaldemokratiju, partiju za koju je Bogoljub Karić tvrdio da ju je on finansijski potpomogao. Ova partija bila je aktivna u DOS, pa posle 5. oktobra Obradović postaje potpredsednik u vladi Zorana Đinđića i predsednik Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju, a Orlić jugoslovenski ministar za informisanje.
Foto: Dragan Kadić
Oženio se devojkom koja je bila žrtva seksualnog uznemiravanja... Slobodan Orlić
Pokrenut proces
Sto dana nakon formiranja Đinđićeve vlade, u maju 2001. godine, Ljiljana Nestorović, novinarka BK TV i portparol Socijaldemokratije, inače udata, i Jelena Milenković, tada devojka Slobodana Orlića i poslanica SD, optužile su svog partijskog šefa Vuka Obradovića za seksualno uznemiravanje.
Pokrenut je sudski proces, a Ljiljana Nestorović je izjavila: „Vuk Obradović je nasrnuo na mene i prvi put me uhvatio za obe ruke i počeo da privlači sebi sa očiglednom namerom da me poljubi u usta, pri tome govoreći da mu treba nežnosti. ‚Samo da nam se usne spoje‘, rekao je. Drugi put, unoseći mi se u lice, palacao je jezikom i pri tome me okrznuo svojom glavom jer sam uspela da se izmaknem.“
Afera se brzo širila, pa su se javile i neke druge žene da potvrde da su i one bile žrtve generalovog zlostavljanja. Jedna je izjavila da ju je Obradović „pribio uza zid, stavljao prst na usta i terao je da ga ljubi“, a bilo je i pocepanih čarapa...
Velike traume
Kad je afera „pukla“, Vuk Obradović je svojom pratnjom u pola pet ujutro „na razgovor“ izveo Natašu Mihajlović sa RTS, ali je njena tužba zbog otmice docnije odbijena. Sud je odbio da sasluša i V. M., koja je sa mesta šefa kabineta Vuka Obradovića, prema pisanju ondašnje štampe, otišla „s velikim traumama i fizičkim posledicama“.
Obradović se branio intervjuima u kojima je tvrdio da je celu aferu iskonstruisao Milan Panić, bojeći se Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju, a javnost se podelila na one koji su verovali da je reč o političkom obračunu i druge, koji su verovali napadnutim devojkama.
Vuk Obradović kažnjen je sa 10.000 (oko 350 maraka) dinara za uvredu, dok je po ostalim tačkama optužnice za zlostavljanje i seksualno uznemiravanje oslobođen.
Predsedništvo DOS, međutim, odlučilo je skoro potpunom većinom da Vuka Obradovića treba razrešiti dužnosti potpredsednika Vlade Srbije i predsednika Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi i finansijskom poslovanju. Njegova stranka Socijaldemokratija se pocepala, a odlukom suda, svih devet poslaničkih mandata stranke pripalo je krilu koje je poveo Slobodan Orlić.
Povlačenje iz politike
On se kasnije oženio Jelenom Milenković, a u septembru 2005. godine njegov SDP otkazao je podršku vladi Vojislava Koštunice i izazvao njen pad. Posle ovoga, povukao se iz politike. Prema nekim informacijama, bavio se ugostiteljstvom, a u martu prošle godine javio se na konkurs za direktora RTS. Do Orlićevog prelaska u opoziciju, Jelena Milenković bila je pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku u srpskoj vladi.
Ljiljana Nestorović se nakon višegodišnje pauze 2014. godine vratila u politiku i bila poslanik SDPS Rasima Ljajića u prošlom sazivu parlamenta. Vuk Obradović je umro 2008. godine.
Foto: Aleksandar Jovanović
Naklonost sudije PALACANJE JEZIKOM
Neki posmatrači iznosili su utisak da je sudija naklonjen Obradoviću „po liniji muške solidarnosti“. Istini za volju, tokom procesa tužilje i svedokinje često su dovođene u neprijatnu situaciju. Tako je sudija Ljiljanu Nestorović pitao: „Možete li da objasnite šta tačno znači palacanje jezikom?“
Nakon suđenja, Nestorovićeva je izjavila: „Posle svega, ne mogu ni da zamislim kako jedna sekretarica koja radi na crno u nekoj provincijskoj firmi može da se izbori za svoja prava ako je bila seksualno uznemiravana, ako ja kao javna ličnost, koja poznajem sistem, ne mogu da se izborim za poštenu istragu.“