Švajcarski bogataši očito više ne veruju svojim bankama. Svoje bogatstvo odlučili su da čuvaju na puno sigurnijem mestu. Trenutno se u Švajcarskoj nalazi desetak bunkera sa najviše zlata na svetu.
Duboko u švajcarskim Alpima, u blizini avionske piste za privatne avione nalazi se stari vojni bunker sa trezorom u kojem je potencijalno najveće skladište zlata na svetu. Ulaz u bunker čuva pripadnik obezbeđenja obučen u pancir, a radi se o metalnim vratima ugrađenim u granitnu stenu na kraju uskog puta, piše Blumberg.
Nakon prolaska kroz dvoja vrata, dolazi se do masivnog metalnog portala od 3,5 tona koji se otvara jedino unošenjem sigurnosnog koda, uz skeniranje zenice i sistema za raspoznavanje lica. Iza tih bezbednosnih punktova nalazi se ulaz u tunelski lavirint. Njega je nekad koristila švajcarska vojska.
Vlasnik trezora želi da ostane anoniman. Brine se da bi čak i objava imena njegove kompanije mogla privući kradljivce. Odbija da odgovori na pitanje koliko pažnje posvećuje proveri klijenata, ali kaže da mnogi koji dođu da traže njegove usluge padnu na njegovom bezbednosnom testu.
"Na svakog klijenta kojeg uzmemo, odbijemo jednog ili dvojicu. Ne želimo probleme", kaže vlasnik trezora.
Ne žele pitanja poreskih vlasti
Nakon finansijske krize 2008. godine, potražnja za trezorima za skladištenje zlata dramatično je narasla. Mnogi bogataši u zlatu vide bezbednost, odnosno sigurniju alternativu bankama na klimavim nogama ili rizičnim investicijama, pogotovo u periodu kojeg je obeležila nestabilnost tržišta, a na držanje gotovine na računima ili kupovina obveznica s malim rizikom prinosi su gotovo nikakvi.
Ali verovatno deo njegovih klijenata jednostavno ne želi neugodna pitanja poreskih vlasti. Bilo je nekoliko slučajeva u kojima su se američke, francuske i nemačke vlasti pozabavile svojim građanima koji su imali račune u švajcarskim bankama a nisu ih naveli u svojim poreskim prijavama. Iz tog razloga su verovatno potražili druga rešenja.
Važna činjenica je i ta da, biznis s trezorima ne podleže pod istu onu regulativu koja od švajcarskih banaka zahteva da prijave vlastima bilo kakve sumnjive aktivnosti i transakcije. Amerikanci prema zakonu koji reguliše poreze na račune u inostranstvu nisu obavezni prijaviti zalihe zlata koje imaju van finansijskih institucija.
Novinar Blumberga stoga se ne čudi da je takav biznis u velikom uzletu. Ministarstvo odbrane Švajcarske procenilo je da je oko 1.000 vojnih bunkera smešteno širom zemlje, a nekoliko stotina je prodato u poslednjih nekoliko godina. Njih desetak služi kao skladišta zlata ili podataka.
Luksuzni apartmani za klijente
Vlasnik koji tvrdi da ima najveći trezor za zlato na svetu za privatne korisnike i sedmi najveći na svetu u blizini svog trezora ima privatni aerodrom. A u blizini avionske piste smešten je VIP salon i nekoliko luksuznih apartmana.
A ti apartmani su čist luksuz. Zidovi su obloženi starim drvetom poljskih staja, podovi su napravljeni od južnoafričkog kvarca, čvrstog kamena od kvarcnih kristala zbijene mozaičke teksture, koji se savršeno dopunjuje s izbledelim sivim drvetom. U apartmanima se takođe nalazi samo najluksuznija oprema. Ogromna ogledala u kupatilama, TV koji se uvlači u plafone ili zidove. To je svojim klijentima sve omogućio vlasnik trezora jer on želi da oni mogu da jedu i spavaju na mestu na kojem ne moraju ostaviti papirne tragove kreditnih kartica i putnih isprava kao što bi morali u obližnjim hotelima i restoranima.
Zlato koje Sviss Data Safe, osnivača i izvršnog direktora Dolfa Vipflija, čuva za svoje klijente nalazi se u planinskom bunkeru van zaseoka Amsteg. On nije hteo da otkrije lokaciju na kojoj s nalazi zlato. Umesto toga, novinarima je pokazao drugi deo svog biznisa, prostoriju sa računarskim serverima za skladištenje podataka.
"Ustanovili smo značajan rast. Od 2008. postoji veliki interes za alternative bankarskim trezorima", kaže on te naglašava kako je Sviss Data Safe nezavisna od bankarskog sistema i bilo koje druge institucije ili interesne grupe.
On, kao i gore pomenuti vlasnik, ne podležu regulativi koju propisuje regulator švajcarskog finansijskog tržišta Finma. On ističe kakao mu je jako važno ko su klijenti i da odbija sve one koji mu se učine sumnjivim. Prihvataju oni korporativne klijente no insistiraju na informaciji o vlasniku kompanije. To uslov, ističe, kakav ne traže savezni carinski propisi u Švajcarskoj.
Njegova kompanija insistira na inspekciji onoga što ulazi u njegov bunker. Oni se, naglašava, po tome razlikuju od politike "ne postavljamo nikakva pitanja", koje se drže kompanije specijalizovane za bezbednosne pregrade, kakvih u Švajcarskoj ima na svakom koraku.
" Kod nas nema crnih kutija", zaključio je on.
(24sata.hr)