Većina sedišta u javnom prevozu prekrivena su posebno tkanom vunom koja je otporna na mrlje i vatru.
Koliko god puta se vozimo javnim prijevozom, autobusnim linijama ili tramvajima, retko kada imamo pozitivno mišljenje o izgledu interijera.
Zašto je to tako?
BBC ima odgovor koji je neverovatno komplikovan.
Tkanina u javnom privozu mora da bude veoma izdržljiva. Na kraju krajeva, na svako sedište sedne stotine zadnjica svakodnevno. Mora da izdrži nekoliko godina upotrebe, da bude jednostavna za održavanje i jako dobro da skriva prljavštinu.
Možda i najvažnije je da mora biti sigurna tkanina, posebno što se tiče otpornosti na paljenje. Najpopularnija tkanina je moquette, mešavina posebno tkane vune. "Vuna je prirodno otporna na vatru, a moquette je otpornija od standardno tkane vune", rekla je Hariet Volas-Džons za BBC.
Tako tkana vuna otporna je na mrlje, a jako dobro skriva sitne čestice prašine koje uđu u nju. Raznorazni premazi dodatno pomažu otpornosti na vatru i olakšavaju čišćenje.
"Dizajn uzorka je jedna sasvim druga priča. Na običnom sastanku o izgledu sedišta nalaze se predstavnici proizvođača sedišta, proizvođača vozila, dizajneri i predstavnici transportne kompanije. Toliko ljudi se teško može dogovoriti oko bilo čega, pa se proces odlučivanja o uzroku može razvući na dve godine", priča Džejms Njuton, šef prodaje u transportnim kompanijama.
Uzevši u obzir da je samo za dizajn potrebno po dve godine, da je za proizvodnju vozila potrebno još toliko, lako je zaključiti da je nešto što je bilo moderno pre par godina danas savršeno ružno.
Jedan od razloga može biti i dosada. Prosečni stanovnik velikog grada barem dva puta svakog dana u životu vidi uzorak na sedištima javnog transporta. Nakon nekog vremena jednostavno dosadi da gledamo jedan te isti uzorak svakog dana.