Posle prevrata 5. oktobra vladajući DOS polarizovao se: na jednoj strani našla se Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice, a na drugoj svi ostali, okupljeni oko Demokratske stranke Zorana Đinđića.
Shutterstock
Mesto preljube... Zlatibor
Dragan Maršićanin, potpredsednik Koštuničinog DSS, bio je prvi nekomunistički predsednik Skupštine Srbije, izabran na tu funkciju 22. januara 2001. godine.
Ostavku je podneo 7. decembra te godine, a 22. januara 2002. beogradski dnevni list Nacional objavio je tekst o njegovoj ljubavnoj vezi sa trideset godina mlađom skupštinskom službenicom Ljiljanom Šubić.
Priča je bila sočna i sadržavala je detalje o smeštaju u „Jugopetrolovom“ hotelu na Zlatiboru, poglede koje su jedno drugom upućivali, konobara koji im je donosio obroke u sobu, držanje za prstiće i obećanja o razvodu... sve ono, valjda, što jedan takav preljubnički par govori i radi kad se nađe nasamo.
Razvod
Zamenik glavnog i odgovornog urednika Nacionala Dragan J. Vučićević objasnio je tada da je „svaki detalj o ljudima koji nas vode bitan za javno mnjenje i biračko telo“.
Maršićanin se razveo od žene, ali mu ovo nije nanelo vidljivu političku štetu. Bio je posle toga kandidat DSS za predsednika Srbije, pa opet predsednik Skupštine Srbije, zatim ministar privrede u vladi Vojislava Koštunice, pa ambasador u Švajcarskoj od 2004. do 2008. godine. U Švajcarsku je, pisali su tabloidi, vodio ljubavnicu, ali ne Ljiljanu Šubić, već drugu, koja je od njega bila mlađa 15 godina.
Istinska pikantnost ove afere bila je sadržana u činjenici da je do podataka koje je objavio Nacional mogla dođe samo neka od službi bezbednosti koje su bile aktivne u tom periodu nakon promene vlasti.
Sam Dragan Maršićanin, koji nikad nije demantovao istinitost članka, u obraćanju novinarima rekao je: „Danas, i toga građani moraju biti svesni, isto kao i juče, neovlašćeno, nezakonito se prati i prisluškuje, neovlašćeno i nezakonito se pišu i otvaraju dosijei... Služba državne bezbednosti ne služi samo državi već je pod punom stranačkom kontrolom.“
Hotelski računi
A Robert Čoban, vlasnik i urednik lista Svet, 2008. godine u jednom intervjuu ispričao je: „Negde 2002. godine dobili smo kovertiranu kompletnu dokumentaciju o tome da se Dragan Maršićanin švalera sa svojom sekretaricom. Dobili smo račune iz hotela, račune za kafu na Zlatiboru, sve to. Ja sam rekao da to ne želim da objavim, čak sam se našao s tim čovekom koji je to dostavio i rekao mu da... ovu vrstu izvora, tj. Državnu bezbednost, ne želim da koristim... Pet dana nakon toga dnevni list Nacional je to objavio.“
Nacional je, kao glasilo „surčinskog klana“, ugašen posle atentata na Zorana Đinđića.
A 24. juna 2003. godine održano je suđenje glavnom i odgovornom uredniku ovog lista Predragu Popoviću po tužbi Gorana Vesića, tada visokog funkcionera DS zbog nekakvog teksta. Popović je tada izjavio da je Vesić preko Nacionala plasirao priču o Maršićaninovom ljubavnom izletu i još neke afere.
Tražili zaštitu
Dodao je da je kasnije, sa svojim zamenikom Draganom J. Vučićevićem i pomoćnikom Svetomirom Marjanovićem, zbog sukoba sa Vesićem morao da traži zaštitu od premijera Đinđića. Popović je danas slobodni novinar, Vesić gradski menadžer, Vučićević je glavni urednik Informera, a Marjanović radi u Vladi.
Ljiljana Šubić ostala je u državnoj službi, pa je ove godine postavljena za prvog savetnika naše ambasade u Bukureštu. Repovi ove afere povlače se do danas. U proleće ove godine Predrag Popović objavio je na Tviteru: „Šta je zajedničko Draganu Mašićaninu i mom k...? Ljiljana Šubić. (On je to napisao bez tačkica, prim. M. P.) Maršićanin, vrlo aktivan tviteraš, uzvratio je: „Nema ničeg zajedničkog: ja sam živ, povisok i veseo. Pogledajte ga, ako ga sitnog uočite, pa će biti jasno...“
Privatna Arhiva
Ljubavnica... Ljiljana Šubić
Incident VIBRATOROM NA NAPREDNJAKE
U februaru ove godine Dragan Maršićanin, potpredsednik DSS, našao se u središtu još jednog skandala. Naime, on je tokom rasprave, uz napomenu da „iznosi lične stavove, koji ne predstavljaju uvek i stavove DSS“, neistomišljenicama na toj društvenoj mreži, pripadnicama SNS, „poklonio“ fotografiju vibratora.
Kasnije se, pod pritiskom sveopšte kritike, pravdao da „tvitovanje nužno menja uobičajeni način komunikacije“ i da je „u nekoliko navrata preterao“.