DANAS JE SVETSKI DAN ŽIVOTINJA: Ne napuštajte ljubimce, zaštitite ih!
Na današnji dan, u više od 100 zemalja sveta, organizuje se više od 1000 događaja koji slave važnu ulogu životinja u životu čoveka. Jedno od važnih pitanja koje se pokreće svakog 4. oktobra je njihova dobrobit.
U poslednjih 30 godina, stavovi čoveka o svesti životinja doživeli su veliki preobražaj. Osamdesetih je bilo široko zastupljeno mišljenje da životinje predstavljaju samo skup refleksa, vođenih primitivnim, podsvesnim potrebama. Ideja o tome da životinje mogu da osećaju emocije nalik ljudskim bile su označavane kao sentimentalni antromorfizam.
Iako je bilo prepoznato da životinje osećaju bol, smatralo se da se on razlikuje od ljudskog. Za razliku od ljudi, životinjama tako nisu davani lekovi protiv bolova nakon određenih hirurških intervencija. Pošto nisu bile u stanju da vokalizuju to što im se dešava, veterinari su pretpostavljali da ne osećaju bol.
Danas se na životinjama primenjuju iste vrste medicinskih terapija kao na ljudima. Veterinari su u međuvremenu naučili da se životinje, kada su u bolovima, primire i budu tihe, na isti način kao što bi čovek pre u tišini preležao neku bolest ili teško stanje, nego vikao okolo.
Sličnost između čoveka i životinja u međuvremenu su potvrdili i brojni fiziolozi i biohemičari, koji su otkrili da su hemijske i neuronske veze u mozgu različitih vrsta često identične. Magnetna rezonanca pokazala je da se kod životinja i ljudi odvija ista vrsta električne aktivnosti u sličnim delovima mozga tokom ispoljavanja različitih osećanja i doživljavanja različitih iskustava.
Ipak, najveći napredak označila je Kembridžova deklaracija o svesnosti, koju je 2012. godine potpisao veliki broj prominentnih naučnika (farmaceuta, fiziologa, anatoma, neurologa). Reč je o specifičnoj naučnoj objektivnoj izjavi, prema kojoj većina životinja (uključujući sisare, ptice i brojne druge vrste) ima nivo svesti čoveka.
Takođe, ove godine u martu, Novi Zeland priznao je životinje kao bića sa osećanjima, a testiranje kozmetičkih proizvoda na životinjama je zabranjeno. Ovo je samo jedan od pokazatelja da se životinje sve više tretiraju kao živa bića, a sve manje kao ‘predmeti’.
To dovodi do jednog vrlo važnog pitanja: kako nam je, s jedne strane, jasno da su životinje toliko slične nama, a s druge ih zatvaramo u farme i zoološke vrtove, gde ceo životni vek neretko provode u agoniji? Za određeni deo ljudske populacije ova vrsta samozavaravanja postala je neprihvatljiva, pa se sve veći broj ljudi okreće veganskoj i vegeterijanskoj ishrani.