OVO JE KRAJ ISLAMSKE DRŽAVE: Borci beže, sve se raspada, pad kalifata moguć već naredne godine
Takozvana Islamska država poslednjih meseci beleži poraze kao na traci. Napadaju ih iračka vojska, sirijske jedinice, koalicija predvođena SAD-om, Kurdi, Rusija, i od nedavno čak i Turska.
U vrlo kratkom roku džihadisti su proterani iz Kobanea, Al Kariataina, Tikrita i Faludže, a sredinom avgusta izgubili su kontrolu i nad gradom u severoistočnoj Siriji Manbo, čime su odsečeni od granice sa Turskom preko koje su im dolazili novi borci iz Evrope. Okruženi neprijateljima sa svih strana, pripadnici ID sve su bliži vojnom porazu kalifata.
Novinarka BBC-a Helena Meriman razgovarala je sa nekoliko eksperata za bezbednost o tome kakva je kratkoročna i dugoročna perspektiva notorne terorističke organizacije i njihovog istoimenog kalifata.
Analitičar konsultantske grupe za procenu rizika IHS Firas Abi Ali je za BBC otkrio koliko je teritorija ID izgubio od trenutka kad su pre dve godine šokantno uspostavili kalifat na teritoriji Iraka i Sirije:
"Sve zavisi kako merite. Ako uključimo i pustinju, izgubili su oko polovinu teritorije koji su kontrolisali pre par godina", kaže Abi Ali pa objašnjava još veći problem za džihadiste.
"Oni su izgubili mnogo gradova, uključujući i Manbij preko kog su dobijali nove snage i oružje. Osim toga, kada kontrolišete zemlju i ljude imate pristup različitim izvorima prihoda. Možete izvlačiti novac od populacije, naprimer. Kako ID gubi teritoriju tako ima sve manje dostupnog novca", kaže Abi Ali koji procenjuje da je kalifat ostao bez trećine dosadašnjih izvora prihoda.
"Ako se stvari nastave odvijati ovim tokom, biće vojno poraženi do 2017. godine", zaključuje analitičar IHS-a.
O porazu razmišljaju i džihadisti ID, kaže analitičar vašingtonskog Tahrir instituta Hasan Hasan, koji redovno komunicira sa pojedinim borcima ID preko interneta:
"Ono što je novo u njihovim razmišljanjima je velika zabrinutost. Dobio sam osećaj da je pad morala značajan kod dosta ljudi - više nema onog žara kojim su 2014. godini išli da ratuju za kalifat. Kako se teritorija smanjuje, tako na hiljade boraca naprosto odlazi. Mislim da je uz poginule džihadiste ID izgubio oko pola boraca kojima su nekada raspolagali", kaže Hasan.
Još jedan problem ID krije se u podršci populacije gradova i teritorija koji su pod njihovom kontrolom. Većina njih nije se pridružila borbi, ali je tolerisala Islamsku državu, što se takođe menja.
"Ljudi u Iraku i Siriji prvo nisu razumeli ID. Danas ih itekako razumeju i ne gledaju ih istim očima kao i 2014. godine", kaže Hasan.
Svi ovi razlozi, od vojnih poraza, do gubitka teritorija i gradova, pa do pada morala i podrške, naterali su čelnike kalifata da polako prihvate novu, slabiju poziciju. U svom arapskom biltenu Dabiku prvi puta otvoreno govore o povlačenju i objavljuju fotografije borbi iz pustinje, a sve kako bi psihološki pripremili borce na beg iz gradova.
Šta to znači za buduće delovanje ID, objasnio je Set Džons, direktor Međunarodnog centra za bezbednosnu i odbrambenu politiku u "tink tenku" Rand korporacije. On poslednjih meseci intenzivno prolazi kroz dokumente ID-a koje su našle iračke i američke snage u Iraku i Siriji.
"Islamska država se odmiče od organizacije koja kontroliše velike teritorije prema terorističkoj grupi koja napada određene mete. Tokom 2014. godine izvršili bi od 150 do 200 napada mesečno, dok je u nekim mesecima ove godine taj broj bio veći od 400. Sada im je glavni cilj da ohrabre ljude koji smatraju da je organizacija pred padom kako bi nastavili sa borbom. Moraju pokazati da i dalje postoje i da napadaju "nevjernike"", kaže Džons.
Što se tiče njihovih meta, one su od pre poznate - SAD, velike evropske sile i Australija, samo što će napade teže izvoditi sa znatno manjom količinom dostupnih sredstava. Umesto napada koje sami orkestriraju, ID se sve više oslanja na napade koje ljudi izvode u njihovo ime, a pokušavaju i da se prošire u nestabilne države poput Nigerije (gde već sarađuju s Boko Haram) i Avganistana, ili arapske sile kao što su Saudijska Arabija, Egipat i Alžir.
Prema Setu Džonsu ni napadi neće trajati večno, ali ipak on ne može precizno da proceni sudbinu organizacije:
"Nije jasno kada će njihovi napadi potpuno oslabiti ili prestati, iako će to ići ruku pod ruku sa daljim padom morala. Ne znamo kada će se to dogoditi, ali mislim da je moguće da će ostati "bez pogona" u kratkoročnoj ili srednjoročnoj perspektivi", objašnjava on.
Favaz Gergs, autor knjige "ID: Istorija" je među onima koji smatra da teritorijalni krah kalifata neće značiti i kraj organizacije, čak i ako izgube svoja glavna uporišta u Mosulu (Irak) i Raki (Sirija):
"Za razliku od drugih teroristički grupa oni nisu samo pričali o kalifatu, nego su ga i stvorili. I taj njihov model će golicati maštu džihadista u nadolazećim godinama", rekao je Gergs.
(Jutarnji.hr)