Indoevropski prajezik verovatno se govorio od 6000. pne. do 3000. pne., a pretpostavlja se da oko 450 modernih jezika vuče koren iz njega
Indoevropski prajezik (praindoevropski) je hipotetički zajednički predak svih indoevropskih jezika. Postojanje takvog jezika generalno je prihvaćeno od lingvista, iako se vodi debata oko mnogo specifičnih detalja, piše Newsweek.rs.
Kako nikada nije zapisan, ne postoje direktni dokazi njegovog postojanja. Svi glasovi i reči rekonstruirani su upotrebom komparativne metode. Zvezdica (asterisk) koristi se kao oznaka rekonstruisanih reči, kao što su *wódr "voda", *k`won "pas" ili *tréyes "tri". Mnoge reči u savremenim indoevropskim jezicima potiču iz takvih "prareči".
Svi indoevropski jezici su flektivni jezici (iako su mnogi, kao engleski jezik, izgubili većinu fleksije). Pomoću komparativne metode, vrlo je verovatno da je bar poslednji stadijum indoevropskog prajezika bio flektivan jezik, koji se više koristio sufiksima nego prefiksima.
Kako nikada nije zapisan, ne postoje direktni dokazi njegovog postojanja. Svi glasovi i reči rekonstruirani su upotrebom komparativne metode. Zvezdica (asterisk) koristi se kao oznaka rekonstruisanih reči, kao što su *wódr "voda", *k`won "pas" ili *tréyes "tri". Mnoge reči u savremenim indoevropskim jezicima potiču iz takvih "prareči".
Svi indoevropski jezici su flektivni jezici (iako su mnogi, kao engleski jezik, izgubili većinu fleksije). Pomoću komparativne metode, vrlo je verovatno da je bar poslednji stadijum indoevropskog prajezika bio flektivan jezik, koji se više koristio sufiksima nego prefiksima.
Wikipedia