O tome što je proživeo kad su ga kao 19-godišnjaka zatočili američki vojnici, Murat Kurnaz napisao je knjigu "Pet godina mog života: nevin čovek u Gvantanamu", koja je u međuvremenu prevedena na mnoge jezike, a o njemu je 2013. snimljen i film.
Pet je godina proveo u Gvantanamu. Noćna mora završila se jednog jutra kad su ga prebacili u američku vojnu bazu Ramštajn u Nemačkoj. Petnaest dobro naoružanih američkih vojnika isporučilo ga je nemačkim vlastima.
Murat Kurnaz (34) rođen je u Nemačkoj, ali su mu roditelji iz Turske. S dugom, neurednom crvenom bradom izgledao je baš onako kako Amerikanci zamišljaju islamskog teroristu, nepredvidivog i opasnog.
Nekadašnji "taliban iz Bremena" danas se brine o izbeglicama u Nemačkoj. Službeno, to se zove savetnik za kulturu i jezik. Ljudima koji su zatražili azil u Nemačkoj pomaže tako što im objašnjava kako ta zemlja funkcioniše i kako treba da se ponašaju ako žele da budu prihvaćeni.
Murat Kurnaz rođen je u Bremenu. Kad je kao 19-godišnjak u oktobru 2001. s prijateljem krenuo na put po Turskoj i Pakistanu, jedva da je bio svestan situacije u svetu. Čuo je da je u Avganistanu rat i odlučio je da ne ide tamo. U to vreme, Amerikanci počinju svoj rat protiv terorizma, kao osvetu za napad 11. septembra 2001. godine. U Pakistanu je neko vreme planirao da ostane u verskoj školi, medresi. Nisu ga primili u medresu pa je putovao naokolo.
Kad je već hteo da se vrati kući, roditeljima i mladoj ženi u Nemačkoj, krajem novembra Pakistanci su ga priveli u jednoj rutinskoj kontroli. Ubrzo su ga prodali Amerikancima, tvrdeći da je reč o opasnom teroristi. U to doba, neposredno posle napada 11. septembra, Amerikanci su zasuli delove Pakistana lecima kojima su pozivali ljude da im izruče sumnjive osobe, a oni će im zauzvrat dati toliko novca da će “njihovoj porodici, selu ili plemenu biti dovoljno do kraja života”. Kurnaz je posle saznao da su za njega dobili 3.000 dolara. Taman je odgovarao opisu sumnjivca koji putuje po Pakistanu do terorističkog kampa negde u planinama Avganistana.
Iz logora u Kandaharu, na području Avganistana, prebačen u Gvantanamo. U januaru 2002. javio se majci Rabiji iz Guantanama. Tamo su ga mučili i maltretirali: davali su mu elektrošokove, vešali ga tako da vezan za ruke visi sa plafona ćelije - kasnije će saznati da drugi to nisu preživeli.
Izlagali su ga ili velikoj hladnoći ili velikoj vrućini, danima ga nisu puštali da zaspi ili mu nisu davali hranu. Vešto su kombinovali fizičko mučenje sa psihičkim. Pretpostavlja da je dobijao oko 600 kalorija dnevno, što je nedovoljno za preživljavanje. Glavu su mu gurali u hladnu vodu dok god ne bi zapretila opasnost da se uguši, seksualno su ga zlostavljali. “Gde je Osama?” stalno su ponavljali, tražeći informacije o lokaciji šefa Al Kaide, Osame bin Ladena, koga će godinama kasnije američki specijalci pronaći u Pakistanu i ubiti.
Murat Kurnaz, Foto: Youtube/Printscreen
Posle nekoliko meseci, shvatili su da ipak nije član Al Kaide. Međutim, ni tada ga nisu pustili na slobodu. Pušten je tek posle pet godina zatočeništva bez optužnice, suđenja i presude. Kontakt sa advokatom dopušten mu je tek u oktobru 2004.
U zloglasnom pritvoru Gvantanamo na Kubi bio je od januara 2002. do avgusta 2006. Kampanju za oslobađanje mladića vodio je Amnesti internešenel.
Niko nije hteo da ga primi, ni turska ni nemačka vlada. Ako je već bio u Gvantanamu, mora da je sumnjiv, mnogi su smatrali? Iako rođen u Nemačkoj, imao je samo tursko državljanstvo pa se nemačka vlada nije smatrala odgovornom. Nekoliko meseci kasnije Nijemci su promenili stav. Još uvek postoje ljudi koji sumnjaju u njegovu nevinost, piše Zidojče cajtung u priči o čoveku koji se vratio iz Gvantanama da bi pomogao izbeglicama da se integrišu u nemačko društvo.
Bile su mu potrebne godine da se oporavi od torture i navikne ponono da spava u krevetu. Radije je spavao na podu sve do pre nekoliko godina kad se ponovo oženio. Prvi put se venčao s 19, malo pre kobnog puta u Tursku i Pakistan. Danas ima dvoje dece. Supruga mu je takođe Nemica turskog porekla.
“Ne želim to razdoblje da zaboravim ili potisnem. Umesto toga, želim i dalje da privlačim pažnju na Gvantanamo i borim se protiv njega. To je važno za sve zatočenike, to je i meni važno”, rekao je Murat.
NOVA SNOUDENOVA DOKUMENTA OTKRIVAJU: Ljudi iz Bosne kidnapovani i odvođeni u Gvantanamo
(sueddeutsche.de)